Izbor Donalda Trampa za predsednika Sjedinjenih Američkih Država i njegovo obećanje da će obelodaniti tajne dosijee vezane za ubistvo Džona Kenedija, njegovog brata Roberta Kenedija i aktivistu Martina Lutera Kinga, može biti događaj od velikog značaja za američku javnost.
Prema rečima ruskog senatora Alekseja Puškova, ova potencijalna objava imala bi dalekosežne posledice i bila bi ogroman udar na tzv. „duboku državu“ u SAD.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Puškov je svoje zapažanje izneo putem Telegram-kanala, ističući da bi takav korak mogao uzdrmati temelje političkog i društvenog sistema Amerike.
Pojam „duboka država“ često se koristi za označavanje mreže tajnih i uticajnih struktura unutar vlade i van nje, koje deluju nezavisno od formalnih demokratskih institucija.
U slučaju ubistva Džona Kenedija, ovo pitanje izaziva posebnu pažnju jer se smatra da postoje dokumenti koji bi mogli ukazati na prikrivene motive i učesnike u ovom događaju.
Iako je službeno objašnjenje da je Kenedija ubio Li Harvi Osvald, teorije zavere često osporavaju ovu verziju, sugerišući ulogu CIA, FBI ili drugih američkih agencija.
Puškov je u svojoj analizi naglasio da objavljivanje ovih informacija ne bi samo razotkrilo skrivene istine već bi moglo i promeniti percepciju miliona Amerikanaca o svojoj zemlji.
On je posebno ukazao na to da bi ova objava bila svojevrsna „informaciono-politička revolucija“ u SAD.
Osim ubistva Džona Kenedija, Tramp je, prema Puškovu, najavio i mogućnost objavljivanja dokumenata vezanih za teroristički napad 11. septembra 2001. godine.
Napad na Svetski trgovinski centar ostavio je dubok trag u američkoj istoriji i doveo do globalnog rata protiv terorizma.
Međutim, i ovaj događaj prate brojne teorije zavere koje sugerišu moguće zataškavanje ključnih informacija od strane američke vlade. Ukoliko bi dosijei o ovim događajima bili objavljeni, to bi značilo razotkrivanje ne samo prošlosti, već i ključnih aktera iz struktura moći.
Donald Tramp je tokom svog prvog predsedničkog mandata pokušao da deklasifikuje dokumente vezane za Kenedijevo ubistvo. Ipak, suočio se sa snažnim otporom američkih bezbednosnih agencija, koje su insistirale na zadržavanju tajnosti zbog „nacionalne bezbednosti“.
Ove agencije su argumentovale da bi objavljivanje dosijea moglo da ugrozi poverenje javnosti u vladu i da destabilizuje postojeći poredak.
Uprkos Trampovom zalaganju, samo deo dokumenata je objavljen, dok je puna deklasifikacija odložena za oktobar 2021. godine. Međutim, gubitak izbora 2020. i dolazak Džoa Bajdena na vlast značili su obustavljanje ove inicijative.
Džon Kenedi, 35. predsednik SAD, ubijen je 22. novembra 1963. godine u Dalasu, što je označilo jedan od najtragičnijih trenutaka u američkoj istoriji. Iako je prošlo više od pola veka od njegovog ubistva, okolnosti ovog događaja ostaju obavijene velom misterije.
Za mnoge Amerikance, Kenedi simbolizuje ideal političkog liderstva i nade, dok njegov tragični kraj označava početak ere političkog cinizma i nepovrenja prema vlasti.
Objavljivanje dosijea o Kenedijevom ubistvu i drugim kontroverznim događajima moglo bi dodatno osvetliti tamne strane američke istorije, ali i podstaći suočavanje sa prošlošću. Međutim, ovaj korak nosi i rizike, uključujući političke turbulencije i polarizaciju javnosti.
Ako Donald Tramp ispuni svoje obećanje i objavi dokumente o ovim istorijskim događajima, to bi moglo otvoriti novo poglavlje u američkoj politici.
Informacije koje bi mogle izaći na videlo ne samo da bi osvetlile skrivene aspekte prošlih događaja već bi mogle i promeniti politički pejzaž SAD.
Ipak, pitanje ostaje – da li će „duboka država“ dozvoliti takav potez ili će se, kao i ranije, boriti da očuva svoju kontrolu nad ključnim informacijama? Šta god da se desi, ovaj potez ostaje simbol borbe za transparentnost i istinu u političkom životu Amerike.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
