I dok su sovjetske snage opkoljavale armiju Fridriha Paulusa, najavljujući pod Staljingradom promenu toka celokupnog Drugog svetskog rata, po beogradskim sokacima lepljeni su plakati sa natpisom „Nemačka pobeđuje na svim frontovima“.
Nastavilo se i nakon Staljingrada, kako zaključuje Aleksandar Stojanović (u monografiji „Kolaboracionistička štampa u Srbiji 1941 – 1944“), sve do poznog leta 1944. godine članci na tu temu štampani su i u glasilu „Novo vreme“, gde se, ako ne o nemačkim pobedama, onda pisalo o „pružanju žestokog otpora” i „strateškom skraćivanju fronta”.
Propaganda je važno sredstvo politike. Linda Sen i Sajmon Mur u zanimljivom istraživanju o pogledu Bizmarka na odnose sa javnošću navode i da su neke savremene tehnike korišćene još od strane „gvozdenog kancelara“, u drugoj polovini deventaestog veka.
Ukrajina „pobeđuje“ u Zapadnim medijima
Mediji jesu moćno sredstvo. Kako je vreme prolazilo postajali su sve moćnije. Zato se često zaboravi da njihova zloupotreba može biti kontraproduktivna. Loše procene su jedno, sistemsko širenje nerealne slike stvarnosti nešto sasvim drugo.
Ovde je reč o dešavanjima na terenu u Ukrajini. Prateći brojne izveštaje, podksate i komentare nebrojenih reportera i analitičara, ponajviše onih zapadnih, mada nije manjkalo ni domaćih, mogao se steći utisak da „Ukrajina pobeđuje na svim frontovima“.
„Putin ne zna šta radi, rusko oružje je zastarelo i neefikasno, ukrajinske snage nanose protivniku nenadoknadivu štetu, NATO svakodnevno liferuje stotine komada najsavremenijih oružanih sistema i tone municije…“
Uostalom, ukrajinski potencijal je „mobilizacija milion vojnika, takav otpor ne može niko slomiti…“
Čak se i čitavih mesec dana nakon poraza u Marijupolju izveštavalo o „pružanju žestokog otpora“ iako su, potučeni do nogu, oko 2.500 pripadnika ukrajinskih snaga utočište našli u katakombama Azovstalja. Čak se počelo govoriti, još krajem aprila, kako ruska vojska ostaje bez džebane.
A kakva je realna slika
Za to vreme, realna slika o događajima izgledala je sasvim drugačije. Ukrajinska vojska već je u prvim nedeljama sukoba suštinski ostala bez ratnog vazduhoplovstva, protivvazduhoplovne odbrane i mornarice.
Ubrzo nakon toga iz stroja je izbačen ogroman deo oklopno – mehanizovanih jedinica, a ciljanim gađanjem objekata kritične infrastrukture ostali su i bez logistike, snabdevanje angažovanih snaga na bojištu postalo je teško, na velikom broju tačaka i nemoguće.
Pri tome, valja podsetiti da su ukrajinske snage, pre početka sukoba, bile među najbrojnijim i najbolje opremljenim u celoj Evropi. Zavisi šta se i kako upoređuje, ali ne računajući evropske nuklearne sile i Tursku, sa ostalim najvećim kontinentalnim armijama (u nekim segmentima su čak i u globalnoj ravni bile među prvih deset) su ili bile „tu negde“ ili nisu mnogo zaostajale.
Ukrajinska armija raspolagala je sa preko 2.500 tenkova, 12.000 oklopnih transportera, 1.000 samohotki, oko 500 raketnih sistema, 100 jurišnih aviona… U aktivnom sastavu bilo je 200.000 oficira i vojnika, plus još oko 50.000 pripadnika drugih „poluvojnih formacija“ i plus 250.000 u rezervnom sastavu. „Linija razgraničenja“ u Donbasu je dobro utvrđena, konstruisana kao neprobojna, a kadrovska struktura od 2014. godine „očišćena“ od starih ili „sovjetskih“ kadrova, uz obaveznu obuku novog komandnog personala po „NATO šablonu“.
Kolosalni gubici ukrajinske vojske
Ovo podsećanje neophodno je kako bi se sagledale razmere kolosalnih gubitaka za samo dva i po meseca sukoba (do početka maja i koncetrisanja ruskih trupa na proboj utvrđene linije u Donbasu), kao i zarad izvođenja zaključka koliko te gubitke može nadomestiti pomoć NATO država.
Procene su, recimo, da je Ukrajina raspolagala sa oko 60 diviziona S – 200, S – 300 i Buk – M1 (imali su i više, ali ostatak nije bio operativno upotrebljiv). Koliko joj je pomogao onaj jedan S – 300 pristigao iz Slovačke? Ako je i taj jedan ostao čitav!? Ili je uništen nedaleko od Dnjepropetrovska?
Paralelno sa tim, amaterski snimci pokačeni po internet platformama prikazuju kilometarske kolone na benzinskim pumpama i astronomske cene hrane na polupraznim rafovima širom zemlje, ali i stotine, moguće i hiljade šlepera na rumunskoj granici koji vuku ukrajinske žitarice ka zapadnim tržištima.
Da li je dostavljeno oružje NATO – prijatelja besplatno ili se plaća pšenicom, kukuruzom, ječmom? Dok je u oružanom sukobu situacija na terenu postajala sve bezizlaznija, a u svakodnevnom životu sve beznadežnija, širio se narativ o nekakvim kontraofanzivama i vojnim pobedama.
Šta kad istina izađe na videlo
Čemu onda širenje neralne slike? Kome je to namenjeno? I šta će biti kada se, kroz par nedelja ili meseci navedeno ispostavi netačnim? Još uvek je svež primer iz Nagorno Karabaha, gde su dijametralno suprotne vesti stizale iz azerbejdžanskih i jermenskih izvora. Sve dok sukob nije „prelomljen“ ulaskom azerbejdžanskih snaga u Šušu.
Deo javnosti, pogrešno informisan ili navijački opredeljen da više veruje jermenskim izvorima, ostao je u šoku! Realno stanje na terenu bilo je, a pokazalo se u mesecima nakon rata analizom dostupnih podataka, da borci iz Stepanakerta sve uz podršku jermenske braće nisu imali gotovo nikakvu šansu.
Koliki će tek šok javnosti biti sada, kada je distribucija vesti od strane ruskih medija u zapadnom delu sveta potpuno onemogućena? I kakve će političke posledice tog šoka biti?
Mediji jesu moćno sredstvo, mogu kreirati mišljenje javnosti. Ali je sistemsko širenje nerealne slike stvarnosti opasno, najčešće i kontraproduktivno.
Ukrajina postepeno ostaje bez resursa – vojnih, materijalnih, energetskih, čak i političkih… „Šminkanje“ stvarnosti delimično to može od dela javnosti privremeno sakriti, ali ne i stanje na terenu ispraviti.
Sukob Ukrajinu iscrpljuje u svakom pogledu, otvoreno je ne samo koliko će otpor oružanih snaga trajati, već i šta će od te države nakon sukoba ostati.
Na svim frontovima!
Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti naše najbolje vesti kao i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama zbog specifičnog sadržaja
Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
Dušan Proroković (sputnik)
