Pronađen fosil nepoznatog bića koje je živelo na Zemlji pre 3,67 miliona godina

Naučnici su objavili novi prag početka čovečanstva, rekavši da je prvo ljudoliko biće po imenu Malo stopalo živelo pre čak 3,67 miliona godina.

Skoro čitav fosilni ostatak manjeg Australopitekusa je pronađen u Sterkfontajn pećini u Južnoj Africi devedesetih godina prošlog veka.

Procene starosti fosila su se menjale, ali nove metode datiranja omogućavaju veoma preciznu procenu.

Tačnost metoda koje su ranije korišćene za datiranje fosila i kamenja je dovedena u pitanje.

Naučnici su rekli da je Australopitekus, zajedno sa čuvenom Lusi, starom 3,2 miliona godina, najbliži predak Homo sapijensa.

Australopitekusi su živeli pre 2,9-4,1 miliona godina. Procenjuje se da se loza Homo sapijensa pojavila pre oko 2 miliona godina.

„Bilo je nemoguće svrstati Malo stopalo u ljudsku lozu sa sigurnošću pošto se starost Malog stopala nije mogla sa sigurnošću odrediti“, rekao je vodeći autor studije, Deril Grejndžer, geohronolog sa Purdu univerziteta u Vest Lafajetu, Indijana.

„Kada bi istraživači mogli da procene kada se Malo stopalo pojavilo, mogli bi bolje da shvate kako su nastali Homo sapijensi i u kom delu Afrike“, prenosi Live Science.

U istoj pećini, naučnici su pronašli kamene alate stare oko 2,4 miliona godina. Oni veruju da su ove alate napravile naprednije vrste, možda Homo habilis.

„Pećine u Sterkfontajnu sadrže neke od najboljih primeraka fosila Australopitekusa na celom svetu, uključujući i jedan gotovo kompletan skelet i kamene alate. Međutim, hronologija nalazišta je još uvek pod znakom pitanja zbog složene istorije pećine“, napisali su istraživači.

Ustanove za analizu su starost Malog stopala i alata procenile pomoću radioaktivnih izotopa aluminijuma i berilijuma.

Nadimak „Malo stopalo“ je gotovo kompletnom Australopitekusu dao profesor Ron Klark sa Univerziteta u Vitvotersrandu. On je novu vrstu nazvao Australopithecus prometheus.

Prema podacima najnovije tehnologije, procenjuje se da je Malo stopalo staro 3,67 miliona godina.

Homo-habilis-skull

Homo habilis

Nove metode su primenjene u laboratoriji Purdu univerziteta.

Australopithecus prometheus postavlja nova pitanja o razlikosti, geografskom širenju i odnosima ranih hominida u Africi.

Datiranje je pokazalo da je Malo stopalo živelo u otprilike istom periodu kad i Australopithecus afarensis u Etiopiji i Tanzaniji, iako su drugačije građe.

Datiranje starosti kvarcnih alata je pokazalo da su oni stari 2,18 miliona godina.

Ovo otkriće ukazuje na to da su hominidi pravili alate pre 2 miliona godina, što je mnogo ranije od onoga što se do sada mislilo.

Istraživači su rekli da je alate najverovatnije napravila loza Homo habilisa, koja je živela pre 1,8-2,4 miliona godina u južnoj Africi.

Webtribune.rs