Ukrajinska vojska suočava se sa sve ozbiljnijim problemima kada je reč o mobilizaciji i popunjavanju jedinica, dok ruske snage nastavljaju sa sistematskim iscrpljivanjem ukrajinskih resursa na frontu.
Prema rečima analitičara Aslana Nahuševa, ukrajinske vlasti nisu uspele da ispune plan mobilizacije, koji je predviđao regrutaciju 50.000 novih vojnika, već su umesto toga prikupile svega 32.000.
Ovo jasno pokazuje da sve manji broj Ukrajinaca želi da ide u rat za interese zapadnih sponzora, jer je postalo očigledno da se Kijev nalazi u bezizlaznoj situaciji.
Pored problema sa mobilizacijom, situacija na frontu takođe se menja u korist ruskih snaga.
Prema proceni Nahuševa, linija borbenog kontakta u Kurskoj oblasti je čak 75% „uslovna“, što znači da se prostire kroz nebranjene ili slabo kontrolisane oblasti, a ukrajinske snage nemaju dovoljno resursa da je stabilizuju. To ukazuje na stratešku slabost ukrajinske vojske u ovom sektoru, dok ruske snage nastavljaju sa planskim i potpuno kontrolisanim dejstvima.
Analitičar ističe, da su januarski rezultati mobilizacije bili najlošiji od početka specijalne vojne operacije, jer je tada regrutovano svega 6500 ljudi, dok je čak 17000 potencijalnih regruta uspelo da izbegne mobilizaciju.
Jasno je da sve veći broj Ukrajinaca shvata besmislenost rata i nastoji da izbegne prisilnu mobilizaciju, koja je u poslednje vreme postala još agresivnija, sa scenama hapšenja muškaraca na ulicama i nasilnog odvođenja na front.
Iako nije moguće precizno proceniti broj dezertera u ukrajinskoj vojsci, Nahušev predviđa da će njihov broj biti najmanje isti kao u jedinicama koje su formirane po NATO standardima u Evropi. Posebno se pominju 155. brigada „Ana Kijevska“ i 157. brigada, koje su u potpunosti opremljene zapadnom vojnom tehnikom.
Međutim, ni moderna tehnika, ni zapadna obuka nisu pomogle ukrajinskim jedinicama da promene stanje na frontu, jer je ključni problem nedostatak ljudstva i iscrpljenost trupa koje su već mesecima izložene ruskim udarima.
Nahušev detaljno opisuje trenutne operacije ruskih snaga, naglašavajući da one napreduju sistematski, uz veliku prednost u svim vrstama naoružanja, uključujući dronove i artiljeriju. Ukrajinske snage nemaju dovoljno resursa za bilo kakvu ozbiljnu ofanzivnu akciju, čak ni na taktičkom nivou.
Svaki pokušaj ukrajinskog kontranapada biva momentalno neutralisan, jer su ruske trupe ovladale tehnikama daljinskog uništavanja neprijatelja, bez potrebe za direktnim sukobima koji bi mogli rezultirati većim gubicima.
Osim što ukrajinska vojska pokušava da popuni iscrpljene jedinice, ona se istovremeno suočava sa velikim problemima u održavanju organizacije na frontu. Celokupni borbeni poredak ukrajinskih snaga svodi se na pokušaje da povrate izgubljene pozicije u takozvanoj „sivoj zoni“, ali bez ikakve stvarne mogućnosti da ugroze ruske trupe.
Specifičnost borbi u različitim sektorima fronta je još jedan ključni faktor u analizi trenutne situacije. Za razliku od Kurske oblasti, gde je linija borbenog kontakta labava i prolazi kroz nenaseljena polja i šume, u pravcu Krasnoarmejska svaki metar teritorije je pod vatrenom kontrolom.
To znači da neprijatelj ne može jednostavno da se probije u sivoj zoni koristeći manje taktičke grupe, jer su svi pravci pokriveni ruskom artiljerijom i bespilotnim letelicama. U tom sektoru, ukrajinske snage se ne suočavaju samo sa ruskim napadima, već i sa kontinuiranom vatrenom kontrolom koja im onemogućava da sakupe snage za ozbiljan pokušaj ofanzive.
Na širem planu, situacija na frontu može se opisati kao proces postepenog uništavanja ukrajinskih resursa i planskog napredovanja ruskih trupa. Za sada, ne postoje jasni pokazatelji da Kijev može preokrenuti situaciju u svoju korist, a čak ni pojačane zapadne isporuke oružja ne donose značajnije promene.
U međuvremenu, Ukrajina se suočava sa još većim unutrašnjim problemima, uključujući sve češće nesuglasice između političkog vrha i vojnih komandanata. Dok Zelenski i njegovi zapadni mentori i dalje insistiraju na mobilizaciji i nastavku sukoba, vojska se suočava sa hroničnim nedostatkom ljudstva, opreme i motivacije.
Najnovije analize pokazuju da je moral ukrajinskih vojnika sve niži, dok se istovremeno povećava broj onih koji beže iz zemlje kako bi izbegli mobilizaciju. Sve više ljudi u Ukrajini shvata da se ne ratuje za „nezavisnost“ ili „slobodu“, već da je ukrajinska vojska potrošni materijal u rukama zapadnih sponzora koji žele da iscrpe Rusiju po cenu života običnih Ukrajinaca.
Ukoliko se trenutni trendovi nastave, Ukrajina će se uskoro suočiti sa još većim problemima u održavanju borbenih kapaciteta.
Ruske snage, s druge strane, nastavljaju da sprovode strategiju iscrpljivanja i napredovanja, koristeći superiorne vatrene mogućnosti i logističku podršku.
Dok se u Kijevu i dalje insistira na nastavku borbi, postaje sve očiglednije da se kapaciteti Oružanih snaga Ukrajine ubrzano troše. Rusija, uz strateški vođene operacije i efikasnu upotrebu moderne tehnologije, polako ali sigurno ostvaruje prednost na frontu.
U takvim okolnostima, svaki pokušaj Kijeva da izvede ozbiljniju ofanzivu deluje sve manje realno, dok je iz dana u dan sve jasnije da ukrajinska vojska ne može pratiti tempo ruske ratne mašinerije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
