U svojoj dugogodišnjoj novinarskoj praksi, ne znam da je bilo ovoliko sveobuhvatnih tema, mada se može steći utisak da se, od lokalnog do planetarnog nivoa, vrti jedna te ista priča.
Nije ni bilo ovoliko vremena za pisanje, a opet, imam želju da – samo pasivno pratim i slažem događaje.
Ništa, šta bi čovek izdvojio, nije samo po sebi toliko bitno, koliko je sve zajedno bitno i neodvojivo.
Svaki pojedinačni događaj – ma koliko štrčao – gubi na snazi pred globalnim uraganom koji se nezaustavljivo vrti – kroz sve segmente života, nekada čvrsto, uspostavljenih poredaka. U tom beskonačno isprepletanom nizu – s tolikom lakoćom – kao poređane domine, nezaustavljivo se ruše temelji svetskih sistema i njihovih međusobnih veza, hijerarhija i moći.
[adsenseyu1]
Pratim nemo, i onako, slažući za sebe – nešto me iznenadi, nešto zaboli, a nešto dubinski obraduje…
Nije da ne znamo da su bivala i nestajala carstva i poreci, ali – ovako tiho, a moćno – čini mi se, nikada.
A tek to – da će se na ovakav način urušavati ustrojstva u kojima živimo, koja su se činila neuništiva i večna – tek to je iznenađenje. Mada, toliko ima i onih koji žele da žmure i prespavaju ovo, na red pristiglo – rušenje drugog „berlinskog zida“!
Kada je, pre skoro tri decenije, a tačno nakon tri decenije od izgradnje – pao onaj Berlinski zid – sa njim se urušio i komunistički sistem, građen 70 godina. Tako je – kao kula od karata – nestala jedna polovina planetarne moći.
Ovo sadašnje rušenje – rušenje je, na prvom mestu, one druge polovine, kojoj je pad Berlinskog zida te 1991. bio vetar u leđa vrtoglavog uspona ka vrhu nekontrolisane – bezskrupulozne svemoći.
[adsenseyu4]
E, ovo sadašnje rušenje „berlinskog zida“, rušenje je, te – na lažima i prevari izgrađene – snage zapadnjačkog sistema.
Kada je, decembra prošle godine, virus korona napao Kinu, to su pratili kao događaj u daljini, uz utisak – da im je došao k’o naručen – da kinesko privredno čudo baci na kolena – a njih ponovo vrati na pijedestal ekonomskog svetskog hegemona.
Ni korona u Iranu, nije ih zabolela. Naprotiv. Više je viđena kao partner u slamanju neposlušne, a moćne države Bliskog istoka.
Onda je, krajem februara stigla u Italiju, pa redom do Amerike. I tek tada pokazala sve zablude o tim uspostavljenim sistemima, sigurnosti čoveka u njima, čvrstim vezama u njihovim raznim savezima i unijama, koja su slovila kao osigurana bezbednost i država i pojedinaca.
Kada Italija više nije stizala da sahranjuje svoje mrtve, kada nije imala dovoljno ni maski, ni odela, ni respiratora, ni bilo koje medicinske opreme i osoblja, kada je zatražila pomoć od EUrope – čiji je i član – pomoći nije bilo.
I sve ostale članice, zahvaćene epidemijom, od Španije, Francuske, Nemačke, Austrije…, poučene Italijom, makar nisu gubile vreme na traženje pomoći od, dojučerašnjeg zajedničkog „utočišta“ i saveza koji su gradili više od pola veka.
Te zablude njihovog jedinstva, prvo su načeli migranti. A onda je korona – sve redom – vratila iza kapija svojih granica i – spržila im „šengene“.
Kolaps, koji je krenuo preko zdravstvenog sistema, otkrio je do srži ranjivost zapadnjačkog društva, zasnovanog na suvom profitu – podignutom iznad života.
Sjaj i moć toga zdravstva, izdignutog na nivo božanstva, kome smo se divili, ima „samo“ jednu manu – projektovan je za platežnu snagu uskog kruga odabranih. Onih, koji danas – s toliko lakoće – izbacuju radničku raju na ulicu – sa otkazom u praznom džepu.
Health
U prvim danima kada je korona Ameriku uzimala pod svoje, njihov zdravstveni sistem – testirao je samo one koji su mogli test da plate! Tu odluku, na kojoj im je i zasnovana briga za zdravlje korisnog plebsa, donekle su izmenili – ne zbog brige za njihove živote – nego zbog brige za lični kapital i sistem za njegovo stvaranje i očuvanje! A to, što u toj državi snova, koja je, na žalost, prva po broju zaraženih i umrlih, i dalje dnevno po kućama umiru stotine ljudi, daleko od medicinske pomoći, e, to su oni – koji su njihovome bogatstvu teret – a ne više sredstvo za njegovo uvećanje.
Milionima ljudi udeljeni su otkazi! Samo u Americi je, do prve polovine aprila, preko 23 miliona oteranih s posla.
I u Srbiju se, s početkom marta, sa uručenim otkazom u džepu, vratilo blizu 400.000 naših državljana, mahom iz zapadne Evrope! Koliko ih je s koronom – još brojimo.
[adsenseyu1]
Surovi liberalni kapitalizam, na kojem je zasnovan državni sistem Zapada – radnicima nemilice deli otkaze – kako bi umanjio svoje gubitke i krunjenje enormno stečenog bogatstva. Izbačeni na ulice, mnogi pod temperaturom i virusom – strepe kako da plate ratu kredita za kuću, za auto, za školovanje dece, za…! Kako da kupe namirnice – da ne umru od gladi – ako prežive koronu.
U svoj obezljuđenosti tog sistema, koju je korona razotkrila iznutra, strah od virusa koji hara – gubi prvo mesto pred strahom od gubitka egzistencije!
E, to su ta – gromoglasno pevana ljudska prava – sa zapadnjačkih megafona.
Sumnjam da će, nakon svega, običan čovek slepo kao do sada, verovati napričanim bajkama o liberalnom kapitalizmu, koji – niti je mogao da nastane, niti može da opstane – bez njih slepih. Koji su sada – pušteni niz vodu…
Te uspešne države, čvrsto među sobom ušivene kapitalom, tržištem i profitom – „mala“ korona para po šavovima – k’o od šale! Nigde empatije!
Svi se o svome jadu zabavili. Privatni kapital – slep je za bilo čiju muku, osim za svoj interes. A države – utemeljene samo na interesu njegove surovosti – razapete na sve strane, hvataju sajle sistema koje pucaju – kako se ne bi sve raspalo.
[adsenseyu4]
Onda je Italija prva preskočila granicu zapadnjačkih saveza, pozvala Rusiju u pomoć i dobila – 15 punih puncatih ruskih vojno-transportnih aviona Iljušin-76 u koji stane do 60 tona tereta! Dopremljena im je medicinska oprema, sanitetski materijal, sistem za dezinfekciju, stručno osoblje…
A najveći kuriozitet te pomoći je – zatvoreno nebo za humanitarni let ruskim avionima od strane 9 članica EUrope – tako da su, hiljade kilomentara, leteli duže do Italije!
I na poziv Amerike, poslala je pomoć! I nama na poziv! I Republici Srpskoj…
Od svih koji su tražili – najviše je, srazmerno broju stanovnika, stiglo Srbiji – 11 „Iljušina“! Za razliku od pomoći iz Kine, koja je, i prva zatražena i stigla – i uzvraćena zahvalnost – kod ruske pomoći – ostao je utisak neuzvraćene zahvalnosti!
No, biće vremena i za ovu temu. Posle korone.
Nisu sva vremena – za sve priče.
Tražili smo mi pomoć i od naše obožavane EUrope. I – platila je gorivo za, jedan ili dva aviona, nisam sigurna, koji su nam doneli ono što smo mi kupovali po svetu! Rekla je i da će nam zbog štete od korone, dati, čini mi se, nešto oko 70 miliona evra i to u više rata i za više namena…
Ma, hvala – niste se trebali trošiti! I ne morate pomagati, samo, ako bi ikako moglo, da već jednom prestanete sa odmaganjem – bila bih vam zahvalna! Evo mala Srbija, ne baš razvijena i moćna kao vi – izdvojila je u te svrhe svojih, nedovoljnih, 5 milijardi evra! Ovo iznosim, samo zbog upoređenja.
Najbolje bi bilo – da tu vašu veliku pomoć – koja je, i onako, još uvek u obećanju, zadržite za sebe! Jer, da nam vi niste pomagali, evo samo od ’90-tih, pa naovamo – mi bi danas imali, ako ništa drugo – celovitu Srbiju.
Koliki ste vi oslonac i sigurica i vama samima, u tom vašem sistemu i raznim savezima – preko noći otkri korona.
Vaši savezi, izgleda – podnose samo blagostanje! Toliko su čvrsti i otporni, u dobru, da ste i sebe ubedili u njihovu i vašu svemoć. Projektovani za – bez problema – skoro su, pa savršeni.
Toliko liče na bajku da evo mi pogibosmo, ne bi li nas primili u vaše redove! Jedina sitnica koja tu savršenost kvari je – pucanje na prvom unutrašnjem problemu.
Nemaju vam imunitet za – ne daj Bože – u svojoj kući. A kad treba zasoliti na tuđu muku – tu vam imuniteta savezima ne manjka.
Bumerang – tog isfoliranog i medijski nametnutog utiska o bajci življenja u surovom liberalnom kapitalizmu – iz „čista mira“ – udari u temelje sopstvene imperije.
Napad korone na zdravlje ljudi, izazvao je kolaps zdravstvenog sistema, a onda redom – blokada privrede, milioni otkaza, zatvaranje tržišta, pad BDP… A tek inflacija – koja neminovno sledi nakon dogovorene „pomoći“ privredi – upumpavanjem doštampanih dolara i evra u hiljadama milijardi – sve stoji, samo štamparije drukaju novčanice!
Sad im ne pada na pamet da spočitavaju sebi, ni deficit ni javni dug, niti da prebrojavaju i proveravaju utemeljenost u pokrivenoj vrednosti odštampanih novčanica. Ruku na srce, teško da bi se iko i mogao uvatiti toga brojanja – osim na vagu i u tonama!
Možda je ponešto od ovoga već viđeno, mada mi se čini da je ipak – jedna novina – u odnosu na dosadašnja urušavanja imperija kroz istoriju.
Ali, ono što skoro mogu da tvrdim – u ovom našem svetu, koji je sistem spojenih sudova – više ništa – pre i posle korone – neće biti isto!
Milijana Baletić (Fakti.org)
Clothing
