Predizborna situacija u Saksoniji-Anhalt ulazi u završnu fazu uz sve izraženiju razliku između dve najjače političke opcije.
Ishod glasanja 6. septembra mogao bi da promeni dosadašnje odnose snaga u ovoj istočnonemačkoj saveznoj zemlji i stavi na probu dugogodišnji princip izolovanja Alternative za Nemačku (AfD).
Prema najnovijem istraživanju INSA, koje prenosi DPA, podrška AfD porasla je za jedan procentni poen i dostigla 42 odsto. Hrišćansko-demokratska unija (CDU) Fridriha Merca pala je na 22 odsto, čime je prednost AfD povećana na čak 20 procentnih poena.
Takav odnos snaga otvara mogućnost da AfD osvoji apsolutnu većinu na izborima 6. septembra. Da li će se to dogoditi zavisi i od rezultata nekoliko manjih stranaka koje se nalaze oko izbornog praga od pet odsto, neophodnog za ulazak u parlament Saksonije-Anhalt u Magdeburgu.
AfD do sada nikada nije učestvovala u vladajućoj koaliciji ni u jednoj od 16 nemačkih saveznih zemalja, niti je bila deo savezne vlade. Ostale glavne političke stranke odbijaju saradnju sa njom u okviru politike poznate kao „zaštitni zid“.
Posebnu ulogu mogao bi da ima Savez Sare Vagenkneht (BSW), koji je u najnovijem istraživanju INSA dostigao pet odsto. BSW se protivi regionalnoj vladi koju predvodi CDU, a njegov eventualni ulazak u parlament mogao bi da utiče na formiranje buduće vlasti.
„Samo ako BSW uđe u zemaljski parlament može se sprečiti sledeći mandat premijera iz CDU. AfD to ne može sama“, izjavio je vodeći kandidat BSW Tomas Šulce.
BSW je nastao odvajanjem od Levice početkom 2024. godine, ali se nije obavezao da će podržati vladu koju bi predvodila AfD. Šulce se umesto toga založio za model promenljivih parlamentarnih većina i „međustranačkog premijera“, uz obrazloženje da bi takvo rešenje trebalo da „smanji polarizaciju“.
Lider AfD u Saksoniji-Anhalt Ulrih Zigmund odbacio je taj predlog. On je poručio da je ovoj saveznoj zemlji potrebna „stabilna vlada“.
