Izveštaj međunarodne komisije o Srebrenici kojim je utvrđeno da u ovom regionu u minulom ratu nije počinjen genocid, mogao bi snagom iznetih argumenata i dokaza da uzdrma zapadni narativ o Srebrenici kao paradigmi zla.
Spoljnopolitički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić za Sputnjik kaže da temeljno urađen i potkrepljen argumentima, ovaj izveštaj međunarodne komisije koji negira genocid počinjen u Srebrenici ulazi u istorijsku raspravu u kojoj će nauka morati da odgovori na pitanje šta se zaista dešavalo na prostoru bivše Jugoslavije i kakvu je ulogu u kreiranju istorijske istine imao Haški tribunal.
Argumenti o Srebrenici protiv Zapadnog narativa
On ukazuje na značaj činjenice da će izveštaj biti poslat institucijama, bibliotekama, članicama Saveta Bezbednosti, zemljama EU i najvažnije – vlastima svih zemalja.
„Izveštaj o Srebrenici koji demantuje zvanični narativ o genocidu počinjenom nad Bošnjacima ulazi u istorijsku raspravu koja će da traje jedno vreme. Naučnici, stručnjaci, pravnici i svi oni koji se bave dešavanjima na prostoru bivše Jugoslavije ali i ulogom Haškog tribunala kao i pravdom koja je izgrađena, sada imaju pristup nečemu što je temeljno i na naučni način argumentovano čime se otvara mogućnost ozbiljne rasprave. Na Zapadu zasad ne postoji volja da se ovo pitanje otvori ali vremenom će se i to promeniti“.
Demontaža lobističkih konstrukcija
Podsećajući da je na Zapadu ovo pitanje veoma nepopularno, Kesić kaže da su članovi komisije ugledni ljudi globalne reputacije koji su pristankom na učešće, preuzeli veliku odgovornost.
„Na Zapadu je potpuno nezahvalno demontirati konstrukcije iza kojih stoji strana javnost, lobisti i državne institucije. Ovde postoji jedna doza hrabrosti da ti stručnjaci, eksperti prihvate da se uopšte bave tim pitanjima i pod takvim okolnostima. Najvažnije da su oni objektivno pristupili svim pitanjima i pokušali da otvore raspravu oko nekih vrlo problematičnih stavova Tribunala i delova presuda koje su donete u slučaju Srebrenice.
Važno je i da niko nije demantovao da se desio zločin. U javnosti se koriste argumenti da je ovo nekakvo negiranje zločina ali to apsolutno nije tačno. Reč je o pokušaju da se razveju nejasnoće i dođe do pomirenja između Bošnjaka i Srba na osnovu činjenica vezanih za tu celu tragediju koja se dešavala od 1992. do 1995. godine“, kaže Kesić.
Hiljadu puta ponoviti istinu
Na pitanje, da li posle objavljivanja mišljenja međunarodne komisije postoji mesta za dilemu da li je Srebrenica zaista zločin bez presedana, pravno pred Haškim sudom okategorisan kao genocid, ili mit koji se svake godine iznova geopolitički funkcionalizuje, novinar i sociolog Slobodan Reljić kaže da smo mi u okolnostima neprestanog propagandnog bombardovanja ovoga puta ponudili valjan odgovor.
„Ovakav pristup u savremenoj komunikaciji zove se proaktivan pristup. Kada bi i drugoj strani stalo do istine, to bi moglo da se obezbedi nekim konsolidovanim razgovorom ali kako mi živimo u svetu u kojem je hibridni rat u toku, ovaj izveštaj iza koga stoji međunarodna komisija i kredibilni ljudi je od neprocenjivog značaja“.
Nekada je, smatra Reljić, bilo da je sto puta ponovljena laž istina. Danas, kaže, istinu morate da ponavljate sto puta pa i hiljade puta da bi ona bila prihvaćena i da bi zauzela svoje mesto u savremenim međunarodnim odnosima.
„U svakom slučaju, ovo je jedan vrlo važan čin što se tiče odbrane naše pozicije. Izveštaj o Srebrenici kao i prethodni, objavljen o Sarajevu, pokazuje da se mi uključujemo u jedan proces izvan koga ne možemo da budemo. Naš sadašnji pristup tim stvarima pokazuje neku vrstu buđenja“.
(sputnik)