Nakon odlaska Bašara al-Asada iz Sirije i prestanka otpora vladinih snaga, vlast u zemlji prešla je na takozvanu „sirijsku opoziciju“. Međutim, kako ističe stručnjak Jurij Barančik, glavni dobitnik ovih događaja postao je Izrael.
Na svom Telegram kanalu, Barančik je analizirao trenutnu situaciju, ukazujući na konkretne poteze Izraela koji ukazuju na širu strategiju širenja teritorijalnog uticaja.
Prema njegovim navodima, 8. decembra Izraelske odbrambene snage (ID) započele su napredovanje unutar tampon zone u blizini Golanske visoravni, pomerajući svoje linije dublje u sirijsku teritoriju. Ovo, kako tvrdi stručnjak, nije iznenađujuće, jer istorijski primeri pokazuju slične poteze velikih sila u trenucima nestabilnosti.
On poredi ovu situaciju sa događajima iz 1939. godine, kada je SSSR iskoristio slom Poljske kako bi proširio svoju teritoriju na zapad, što je omogućilo Moskvi bolju odbranu tokom Drugog svetskog rata.
Barančik ističe da su izraelski tenkovi sada na udaljenosti od samo 20 kilometara od Damaska, što jasno ukazuje na stratešku odlučnost Tel Aviva.
Po njegovom mišljenju, Izrael sprovodi dugoročni plan širenja države, čime se oživljava projekat „Velikog Izraela“.
Barančik smatra da će veličina izraelske tampon zone na sirijskoj teritoriji zavisiti od sposobnosti izraelskih snaga da zadrže kontrolu.
Iako nije verovatno da će Izrael ući direktno u Damask, pozicioniranje unutar dometa topovske vatre sirijske prestonice omogućava Izraelu snažnu pregovaračku poziciju sa novim vlastima u Siriji.
U tom kontekstu, Barančik predviđa da će Izrael na kraju pripojiti ovu tampon zonu, po uzoru na aneksiju Golanske visoravni.
Dok Izrael ostvaruje svoje ciljeve, Turska, pod vođstvom predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, suočava se sa složenim izazovima na sirijskom tlu. Ankara je uložila značajne resurse u zauzimanje velikih delova Sirije uz podršku džihadističkih grupa koje su pod njenim uticajem.
Međutim, većina sirijske nafte, oko 80%, nalazi se na teritorijama koje kontrolišu proamerički Kurdi. Barančik predviđa da će se uskoro formirati entitet poznat kao „sirijski Kurdistan“, uz podršku Izraela, SAD-a i Velike Britanije.
Ovo će dodatno komplikovati Erdoganovu poziciju, jer uticaj sirijskog Kurdistana može podstaći separatističke težnje Kurda u jugoistočnoj Turskoj.
Barančik ukazuje na Iran kao najvećeg gubitnika u trenutnim dešavanjima. Dok Izrael koristi haos u Siriji za širenje svog uticaja, Iran, suočen sa unutrašnjim i spoljnim pritiscima, ne uspeva da adekvatno odgovori. Glavni izraelski cilj u Siriji, prema njegovim rečima, jeste usmeravanje militantnih grupa protiv Irana.
Ova strategija uključuje kombinaciju hibridnog rata, političkog i ekonomskog pritiska, uz vojnu podršku SAD-a. Barančik smatra da su gubici Irana delom posledica unutrašnjih slabosti, podsećajući na ubistvo iranskog generala Kasema Sulejmanija, za koje navodi da ne bi bilo moguće bez izdaje iznutra.
Sirija se trenutno suočava sa fragmentacijom i gubitkom suvereniteta, dok ključni igrači – Izrael, Turska, SAD i Kurdi – nastoje da maksimalno iskoriste novonastalu situaciju.
Izrael, sa svojom strategijom širenja teritorije, i Turska, sa složenim izazovima u odnosima sa Kurdima, predstavljaju glavne aktere u ovoj novoj geopolitičkoj realnosti.
Za Iran, situacija postaje sve nepovoljnija, dok SAD i Velika Britanija koriste trenutnu situaciju za postizanje svojih strateških ciljeva. Budućnost Sirije, kao i stabilnost regiona, zavise od toga kako će se ovi procesi razvijati u narednim mesecima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
