Rani nacrt “Biblije kralja Džejmsa“, rukom napisan, pronađen je skriven na Univerzitetu Kembridž u Engleskoj, a ovaj neočekivani nalaz je označen kao jedno od najznačajnijih otkrića u savremenoj istoriji.
Rukom napisan nacrt je pronađen nakon je bio pogrešno zabeležen u arhivi, i zbog toga je decenijama bio neotkriven.
Stručnjaci su ovu knjigu potvrdili kao rani rad “Biblije kralja Džejmsa“, koja je i dalje najprodavanija knjiga u istoriji, a da ne pominjemo i jedno od najuticajnijih i najčitanijih knjiga širom sveta.
[adsenseyu1]
Ovo otkriće je pozdravljeno kao konačan dokaz da je Biblija zapravo delo fikcije napisano od strane ljudi, a ne “Božija reč“. Ovaj rukopisa pokazuje proces revidiranja, uređivanja, a zatim i još dodatnog pisanja, kažu stručnjaci koji sada analiziraju tekst.
“Biblija kralja Džejmsa“, ili jednostavno autorizovana verzija, je engleski prevod hrišćanske Biblije za Crkvu Engleske, koja kombinuje knjige iz Starog i Novog zaveta, kao i druge hrišćanske spise.
Beleške i komentari u nedavno otkrivenom nacrtu ove knjige pokazuju kako su “najbolji delovi“ odabrani iz originalnih knjiga, a zatim ulepšani, preuveličani ili prepisani kako bi bili “čitljiviji“.
Postoje i indikacije da su delovi napisani po naređenjima kralja. Ovi delovi su izgledali kao da su usmereni na to da se u “obične“ ljude usadi verovanje da je hijerarhija vladajućih elita opravdana.
Beležnicu koja je sadržala ovaj nacrt je pronašao američki naučnik Džefri Alan Miler, vanredni profesor engleskog na Državnom univerzitetu Monkler u Nju Džerziju, koji je svoje istraživanje objavio u članku u “The Times Literary Supplement.“
[adsenseyu4]
Miler je istraživao esej o Semjuelu Vardu, jednom od prevodilaca kralja Džejmsa, i nadao se na će u arhivi pronaći nepoznato pismo.
Iako se može reći da je svakako postigao taj cilj, on definitivno nije očekivao da pronađe najraniji nacrt Biblije kralja Džejmsa – koji sada daje nove uvide u način na koji je Biblija konstruisana.
Prvo je naišao na običnu beležnicu, ne znajući šta je to, jer je bilo netačno označeno. Zato je niko do sada nije pronašao.
Knjiga je 1980-ih godina bila kategorizovana kao biblijski komentar “stih po stih“ sa “grčkim rečima i nekim jevrejskim beleškama“.
Kada je uzaludno pokušavao da otkrije na koje se odlomke u Bibliji odnosi komentar, shvatio je da to uopšte i nije komentar – to je bio rani nacrt jednog dela Biblije kralja Džejmsa.
Profesor Miler je opisao kako se osećao kada je prvi put shvatio šta ima u svojim rukama: “To je bila neka vrsta šoka, neverovatan momenat. Ali onda dolazi mučniji proces uveravanja da ste 100% u pravu“.
Materijal u rukopisu koji je otkrio Miler pokriva apokrifne knjige po nazivom „Jezdra i Mudrost“, i čini se da pokazuju da je proces prevođenja na Kembridžu bio potpuno drugačiji od onoga što su istraživači ranije znali.
Do sada se pretpostavljalo da je šest različitih timova, ili društva prevodilaca, radilo više kolaborativno, a ne individualno. Ipak, ovaj nacrt tu ideju baca kroz prozor.
Čini se da Vardov nacrt ukazuje na to da su ljudi dobili pojedinačne delove Biblije, a zatim na njima radili gotovo samostalno – ogroman poduhvat sa malo nagađanja.
Pomislili biste da bi to dovelo do toga da ljudi postanu skloniji greškama. Zapravo, prilično smešno, profesor Miler je primetio da ovaj nacrt sugeriše da je Vard uradio posao za još jednog prevodioca. To zaista pokazuje kakav je bio celokupan ljudski posao, kaže on.
“Neki od njih, kao tipični akacemici, su ili prionuli na posao ili su jednostavno odlučili da to ne rade. To zaista svedoči o ljudskom elementu u ovakvom velikom poduhvatu.“
Iako ovaj nalaz svakako ne opovrgava Boga, on pokazuje da prevodioci Biblije nisu dobili gotov proizvod, to nije bila šetnja kroz park sa anđelom na njihovom ramenu koji im je govorio šta da napišu.
Međutim, on nudi definitivan dokaz da Biblija nije “stvarna reč Božija“ i da reči u Bibliji ne treba shvatati bukvalno.
Nalaz jasno pokazuje kako se ljudi mogu izmanipulisati na pokornost, tako što im se ponude priče o drugim ljudskim bićima koja imaju “božanske moći“, kao način da ih kontrolišu, na način koji nije mnogo drugačiji od načina na koji vlade koriste mejnstrim medije, da isperu mozak javnosti u današnje vreme.
Na ovoj knjizi je bilo angažovano mnogo različitih pojedinaca koji su radili odvojeno, i često su se suočavali sa problemima, kao što je ispunjavanje rokova.
Znate, sada kada razmislimo o tome, to se ne razlikuje mnogo od današnjih pisaca.
Webtribune.rs
[adsenseyu6][adsenseyu5]
