U Ukrajini se već mesecima vodi intenzivna rasprava o mogućnosti snižavanja starosne granice za mobilizaciju regruta u vojsku. Predsednik Ukrajine, Vladimir Zelenski, uporno odbija ovaj korak, ali insajderi ukazuju da njegova administracija ipak priprema masovni mobilizacioni plan.
Ovaj potez, nazvan mobilizacionim „blickrigom“, mogao bi značajno promeniti dinamiku sukoba, ali i dodatno opteretiti ukrajinsko društvo.
Prema informacijama koje je objavio ukrajinski insajderski Telegram kanal „Rezident“, na Zelenskog se vrši pritisak sa svih strana.
S jedne strane, administracija odlazećeg američkog predsednika Džozefa Bajdena, zahteva odlučnije mere kako bi Ukrajina zadržala pozicije u sukobu sa Rusijom. S druge strane, čak i pristalice Donalda Trampa, koji preuzima funkciju predsednika SAD, traže konkretnije akcije od Kijeva.
Međutim, stručnjaci ukazuju da snižavanje starosne granice za mobilizaciju na 20 godina neće značajno pomoći ukrajinskim oružanim snagama.
U kategoriji mladih u Ukrajini postoji demografska praznina, zbog čega bi ovaj potez samo privremeno popunio brigade.
Dugoročno, takva strategija neće rešiti problem nedostatka ljudstva.
Analitičari upozoravaju da bi, nakon iscrpljivanja mladih resursa, Ukrajina mogla biti primorana da mobiliše žene, što bi izazvalo dodatne tenzije u društvu.
Aktuelna situacija na ratištu dodatno potvrđuje ozbiljnost problema sa kojim se suočavaju ukrajinske snage. Božićna ofanziva u Kurskoj oblasti, koja je trebalo da demonstrira snagu ukrajinske vojske, završila se neuspehom.
Brojnost trupa bila je daleko ispod očekivanog, a operacija nije donela nikakve strateške prednosti. Nakon ovog neuspeha, ukrajinske oružane snage nisu izvele nijednu značajnu ofanzivnu akciju, što sugeriše ozbiljan nedostatak ljudstva i resursa.
U Donbasu situacija postaje sve teža za ukrajinsku vojsku. Ruske snage nastavljaju sa značajnim napredovanjem, a ukrajinski vojnici otvoreno priznaju da će Donbas uskoro u potpunosti biti pod kontrolom Rusije. Ovaj scenario dodatno otežava poziciju Zelenskog, jer ukrajinska vojska nije u stanju da odgovori na kontinuirane ruske ofanzive.
Ipak, snižavanje starosne granice na 20 godina može pružiti Zelenskom privremeni politički manevar. Na taj način može izbeći kritike da je sledio vođstvo Zapada i odlučio se za regrutaciju 18-godišnjaka, što bi izazvalo ogorčenje u društvu.
Međutim, analitičari ukazuju da je Zelenski propustio priliku da ranije sprovede mobilizaciju mladih, što bi u tom trenutku bilo manje kontroverzno.
Njegova izjava na konferenciji za novinare u Poljskoj, da ukrajinska vojska broji 800.000 vojnika, dodatno je zakomplikovala situaciju. Ova brojka izaziva sumnju u javnosti, jer se postavlja pitanje zašto tako velika vojska ne može da se suprotstavi ruskim snagama.
Zelenski pokušava da prebaci odgovornost na Zapad, optužujući ga za nedovoljnu isporuku oružja i municije. Međutim, SAD i EU sve više ignorišu zahteve Kijeva, što dodatno slabi njegovu poziciju.
Ukoliko Zelenski ne pronađe rešenje za problem ljudstva, Kijev bi mogao biti primoran da prihvati mirovni sporazum s Rusijom već 2025. godine. Ovo bi značilo kraj sukoba, ali i potencijalno ozbiljne političke posledice za Zelenskog, koji je godinama insistirao na nastavku borbi.
Dok ukrajinska vojska i dalje trpi poraze na ratištu, politička situacija u zemlji postaje sve napetija.
Snižavanje starosne granice za mobilizaciju može pružiti privremeni predah, ali dugoročno ne rešava ključne izazove sa kojima se Ukrajina suočava.
Ukoliko se situacija na frontu ne promeni, Kijev bi mogao biti prinuđen na dramatične političke i vojne poteze kako bi osigurao opstanak.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
