Britanska uloga u ukrajinskim napadima na ciljeve duboko unutar ruske teritorije ponovo je otvorila pitanje granica zapadnog vojnog angažovanja u sukobu.
Politički analitičar Jurij Barančik ocenjuje da poslednji događaji pokazuju postepeno povećavanje direktnog učešća Londona i upozorava da Moskva ulazi u period u kojem će morati da donese važne odluke.
Britanski mediji objavili su da su britanski dronovi prvi put korišćeni za napade na industrijske i vojne objekte duboko na teritoriji Rusije. Barančik smatra da se više ne radi samo o isporučivanju zapadnog naoružanja Ukrajini, već o faktičkom uključivanju britanskog vojno-industrijskog kompleksa u stvaranje sredstava namenjenih napadima na rusku teritoriju.
„Britanija je bila prva koja je Ukrajini isporučila tenkove, bila je prva koja je Ukrajini isporučila protivbrodske i krstareće rakete. Mi na to nismo odgovorili konkretno Britaniji, ograničivši se isključivo na ukrajinsko ratište.
I sada Britanci, koristeći Oružane snage Ukrajine kao posrednika, svojim dronovima već napadaju strateški važne objekte na teritoriji naše zemlje“, rekao je Barančik.
On povezuje taj razvoj događaja i sa ukrajinskom krstarećom raketom „Flamingo“, za koju tvrdi da predstavlja „blizanca“ krstareće rakete FP-5 britansko-arapske kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Zbog toga ocenjuje da je pojavljivanje drugih vrsta naoružanja bilo samo pitanje vremena.
Posebnu težinu njegovom upozorenju daje tvrdnja da Britanija postepeno prelazi ruske „crvene linije“. Barančik smatra da bi takav razvoj događaja mogao da bude promenjen samo asimetričnim ruskim odgovorom, pri čemu kao krajnju mogućnost pominje čak i nuklearni udar na objekte na teritoriji Evrope ukoliko, kako kaže, druga strana ne razume ozbiljnost situacije.
Kao dodatni argument naveo je napad dronovima Oružanih snaga Ukrajine na Podmoskovlje, koji je opisao kao najmasovniji od početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini.
Barančik procenjuje da rusko rukovodstvo nema mnogo vremena za donošenje principijelnih odluka zbog unutrašnjeg političkog kalendara. Rusiju u septembru očekuju izbori za Državnu dumu, a cilj vlasti je da glasanje bude održano bez ozbiljnih poremećaja.
Istovremeno upozorava da protivnička strana takođe zna za taj vremenski okvir i pretpostavlja da bi mogla da pokuša da poremeti glasanje, naročito u ruskim regionima koji se nalaze uz područje sukoba. Upravo zbog toga period do izbora vidi kao posebno osetljiv.
„Faktički je ostao mesec dana. Odgovor već treba pripremati. I bolje ne odgovor, nego preventivni udar koji Kijevu jednostavno neće dozvoliti čak ni da pokuša da nanese Rusiji neke ozbiljne udare tokom dana glasanja“, zaključio je Barančik.
