Rat u Ukrajini približava se fazi u kojoj bi tempo ruskih operacija mogao znatno da se promeni, dok se istovremeno povećava značaj juga zemlje, rezervnih snaga i sposobnosti evropskih država da eventualno intervenišu.
O tim promenama razgovarali su Glen Dizen i penzionisani američki pukovnik Daglas Mekgregor, nekadašnji savetnik američkog ministra odbrane.
Jedan od ključnih elemenata nove situacije jeste procena da Moskva sve manje veruje da bi evropske članice NATO-a mogle da izvedu ozbiljnu kopnenu intervenciju ako ukrajinski front počne ubrzano da se urušava.
Rusija, međutim, i dalje drži velike i dobro opremljene snage u rezervi upravo zbog mogućnosti da NATO ipak pokuša da se neposredno uključi u sukob.
Poseban faktor predstavlja Poljska. U razgovoru je izneta procena da bi ozbiljna evropska operacija u Ukrajini praktično zavisila od poljske teritorije kao baze za snabdevanje i raspoređivanje snaga. Bez aktivnog učešća Varšave, mogućnosti drugih evropskih država bile bi znatno ograničenije.
Makgregor je pritom izneo tvrdnju da u Poljskoj postoji snažan otpor slanju vojnika u Ukrajinu i naveo da se u toj zemlji već nalazi između 8.000 i 10.000 poginulih poljskih vojnika.
Reč je o veoma ozbiljnoj tvrdnji iznetoj u razgovoru, bez nezavisne potvrde u materijalu. Njegov zaključak je da upravo poljski faktor smanjuje verovatnoću šire evropske kopnene intervencije.
Ako Moskva zaista zaključi da je opasnost neposrednog ulaska evropskih snaga manja nego ranije, otvara se mogućnost znatno odlučnije ruske operacije. Takva procena povezuje se sa promenama na terenu, velikim ruskim rezervama i sve većim pritiskom da operacija dobije brži tempo.
U tom kontekstu posebno mesto zauzima Odesa. Harkov se ocenjuje kao cilj koji može da čeka, dok bi Odesa imala daleko veći strateški značaj. Ruska strana je, prema toj proceni, već ozbiljno umanjila njen značaj za ukrajinsku logistiku, ali bi potpuno preuzimanje grada predstavljalo mnogo veću promenu u ratu.
Odesa nije važna samo zbog položaja na Crnom moru. Kontrola grada promenila bi logističku i političku sliku juga Ukrajine, a za nastavak operacija na tolikoj udaljenosti bilo bi potrebno pomeranje protivvazdušne i protivraketne odbrane napred, kao i stvaranje znatno većih logističkih kapaciteta. U razgovoru je ocenjeno da su takve pripreme već u toku.
Istovremeno, ruske snage imaju značajne rezerve. Iznet je podatak da Rusija trenutno obučava oko 150.000 rezervista, dok se broj severnokorejskih vojnika prisutnih na ratištu procenjuje na najmanje 20.000. Severna Koreja, prema toj proceni, želi da njene snage steknu borbeno iskustvo, dok Rusiji dodatno ljudstvo omogućava da sopstvene snage raspoređuje fleksibilnije.
Promena se vidi i u izboru ciljeva. Napadi na ukrajinsku infrastrukturu, mostove i luke postali su intenzivniji, dok se u razgovoru ukazuje da Rusija sada gađa i objekte koje je ranije izbegavala zbog mogućih civilnih posledica. Pominje se i mogućnost odgovora na zaplenu ruskih brodova zaplenom evropskih plovila.
Dodatni pritisak na Moskvu stvaraju ukrajinski napadi duboko na ruskoj teritoriji. U razgovoru je navedeno da je oko 800 dronova uspelo da prodre kroz rusku odbranu i dođe do ciljeva, uz tvrdnju da su koristili britansku tehnologiju i nove motore koji su im omogućavali veći domet, brzinu i let na veoma maloj visini.
Takvi udari više se ne posmatraju samo kao ograničena neprijatnost. Oni povećavaju pritisak unutar Rusije da se odgovori ne samo na ukrajinske položaje već i na objekte povezane sa proizvodnjom i snabdevanjem sistema kojima se napada ruska teritorija.
Još jedna promenljiva jeste budućnost ruskog Generalštaba. U razgovoru je preneta informacija iz izvora da bi mandat načelnika Generalštaba Valerija Gerasimova mogao da bude završen sredinom septembra. Ta informacija nije predstavljena kao potvrđena zvanična odluka, ali je povezana sa očekivanjima da bi promena na vrhu mogla da pokaže kakav tempo ratovanja Moskva želi u narednoj fazi.
Među mogućim imenima pomenut je i Sergej Surovikin, koji se vratio iz Afrike i pojavio na sastanku sa Vladimirom Putinom. Istovremeno je navedeno da postoje ozbiljne sumnje da bi vazduhoplovni general bio izabran za načelnika Generalštaba i da bi Moskva mogla da se odluči za generala kopnene vojske.
Gerasimov se u delu ruskog javnog i vojnog prostora povezuje sa sporijim, metodičnijim načinom vođenja operacija, dok se Putinove novije poruke tumače kao zahtev za ubrzavanje ofanzivnih dejstava. Zbog toga eventualna promena na čelu Generalštaba može postati važan signal o tome da li Moskva zaista priprema prelazak na agresivniji model operacija.
Septembar se zato pojavljuje kao moguća prelomna tačka. Mnogo će zavisiti od vremena i stanja terena. Ako obilnije kiše ne pretvore zemljište u blato i uslovi ostanu povoljni, ruske snage mogle bi da dobiju period pogodan za intenzivnije operacije.
Kombinacija velikih rezervi, pritiska na Odesu, promenjenog izbora ciljeva i procene da Evropa nema pouzdanu osnovu za neposrednu vojnu intervenciju stvara situaciju znatno drugačiju od dugotrajnog rata iscrpljivanja koji je obeležio prethodne faze sukoba.
Najvažnije pitanje više nije samo gde će se front pomeriti, već da li Moskva smatra da je stigao trenutak da pokuša da ubrza završnicu rata.
