Kineska vlada donela je odluku da uvede visoke carine na uvoz kanadskih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda kao odgovor na odluku Otave da nametne tarife na kineska električna vozila, čelik i aluminijum.
Kinesko ministarstvo trgovine saopštilo je da će od 20. marta uvesti carine od 100 odsto na uvoz ulja repice i graška iz Kanade, dok će na svinjsko meso i određene morske plodove biti uvedene tarife od 25 odsto.
Ovaj potez dolazi kao odgovor na „diskriminatorne“ mere koje je Kanada najavila u avgustu, usklađujući se sa politikom SAD prema kineskom izvozu.
Peking je, osim uvođenja carina, preduzeo i pravne korake, podnevši žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) i pokrenuvši antidampinšku istragu protiv kanadskih proizvoda od repice.
Kinesko tržište predstavlja ključnog kupca za kanadsku repicu, pri čemu je tokom protekle godine kupovina ovog proizvoda, uključujući ulje i seme, dostigla vrednost od 3,5 milijardi dolara. Time je Kina postala drugi najveći kupac kanadske repice, odmah iza SAD.
Ova situacija dodatno komplikuje trgovinske odnose između Pekinga i Otave, koji su već ranije bili zategnuti zbog političkih i ekonomskih nesuglasica. Istovremeno, američki predsednik Donald Tramp je u poslednjem trenutku odustao od uvođenja širokih tarifa od 25 odsto na uvoz robe iz Kanade i Meksika, ali je nagovestio da bi takve mere mogle biti ponovo razmotrene u aprilu.
Trampova administracija tako nastavlja sa politikom trgovinskog pritiska, što ostavlja Kanadu u neizvesnosti po pitanju njenog izvoza i odnosa sa glavnim partnerima.
Kanadska vlada, predvođena premijerom Džastinom Trudoom, odgovorila je kritikama na račun kineske trgovinske politike, optužujući Peking da ne poštuje globalna pravila trgovine.
Međutim, reakcija Kine pokazuje ograničene mogućnosti Kanade da diversifikuje svoje tržište i smanji zavisnost od glavnih partnera – SAD i Kine.
Pritom, proizvodnja automobila, jedan od ključnih sektora kanadske industrije, ostaje u velikoj meri oslonjena na američko tržište, što dodatno otežava ekonomsku fleksibilnost zemlje.
Ovaj trgovinski sukob ukazuje na širi problem globalnih ekonomskih tenzija, gde SAD i Kina vode ekonomsku borbu u kojoj se zemlje poput Kanade nalaze pod pritiskom da biraju strane.
Peking koristi svoju ekonomsku moć da odgovori na zapadne protekcionističke mere, dok Otava, iako želi da očuva balans u trgovinskim odnosima, sve više ulazi u politički i ekonomski klinč sa Kinom, s ograničenim prostorom za manevrisanje.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
