Umesto širokog paketa od 27 zahteva koji je ranije stajao pred Budimpeštom, nova politička realnost u Mađarskoj sada se svodi na znatno uži okvir.
Lider stranke Tisa, Peter Mađar, jasno je poručio da će njegova buduća vlada pokušati da odmrzne sredstva Evropske unije ispunjavanjem samo četiri ključna uslova koje je postavila Evropska komisija. Ta poruka, izgovorena bez previše diplomatskog uvijanja, već je odjeknula i u Briselu i u Budimpešti.
Mađar nije krio da je direktno razgovarao sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen. Taj kontakt, kako je naveo, bio je poslednji u nizu razgovora, ali bez konačnog „dogovora“ u klasičnom smislu.
Njegova formulacija bila je gotovo rezignirana: ovo nije pijaca na kojoj se uslovi prihvataju ili odbijaju. Time je jasno stavio do znanja da prostor za pregovaranje postoji, ali da pravila igre ne određuje isključivo Budimpešta.
U praksi, Mađar je izneo četiri konkretne tačke na koje je spreman da pristane. Prva se odnosi na borbu protiv korupcije – tema koja već godinama prati odnose Mađarske i EU.
Plan podrazumeva priključenje Evropskom javnom tužilaštvu, kao i formiranje Nacionalnog organa za povraćaj i zaštitu imovine. Uz to, najavljeno je i osnivanje dodatnog tela koje bi se bavilo suzbijanjem korupcije u celokupnoj javnoj sferi.
Prema njegovim rečima, upravo kroz ovakve korake Budimpešta bi mogla da „vrati kući“ čak 8.000 milijardi forinti, što je približno 2,2 milijarde evra.
Drugi uslov ide u nešto dublju institucionalnu zonu. Mađar govori o vraćanju slobode istražnim organima i pravosuđu, što je formulacija koja, u političkom prevodu, znači redefinisanje odnosa između izvršne vlasti i pravosudnog sistema.
Treći uslov odnosi se na medije – planira se suspenzija javnog medijskog novinskog servisa odmah nakon formiranja vlade, uz naglašenu nameru da se obezbedi „povratak slobode štampe“. Četvrta tačka zatvara krug – akademska zajednica, kako kaže Mađar, mora dobiti nazad svoju autonomiju.
Ovakav paket, sveden na četiri stavke, deluje kao pokušaj balansiranja između zahteva Evropske komisije i realnosti unutar same Mađarske. Jer, ne treba zaboraviti da je Brisel još 2022. godine zamrznuo sredstva uz obrazloženje da postoji problem sa vladavinom prava, i to uz čak 27 konkretnih uslova koje je trebalo ispuniti.
Sada se ta lista praktično „preseca“, što otvara pitanje da li je ovo pragmatičan kompromis ili početak novog političkog natezanja.
Istovremeno, politička scena u Mađarskoj već je dramatično promenjena. Na parlamentarnim izborima održanim 12. aprila, stranka Tisa osvojila je 136 od ukupno 199 mesta, što joj daje ustavnu većinu. Takav rezultat ne ostavlja mnogo prostora za sumnju – Mađar ima mandat da sprovodi upravo ono što sada najavljuje.
Ipak, ostaje ono što se ne izgovara do kraja. Da li će Evropska komisija pristati na ovako „skraćenu verziju“ svojih zahteva ili će insistirati na punom paketu od 27 uslova?
Mađar formalno ne daje odgovor, ali način na koji govori sugeriše da ni u Briselu više nema jednostavnih odluka. U međuvremenu, između političkih obećanja i realnih poteza, ostaje prostor u kojem će se videti da li je ovaj plan početak brzog otključavanja sredstava – ili tek uvod u novu rundu pregovora koja bi mogla potrajati mnogo duže nego što trenutno deluje.
