Ruski jurišni dronovi ulaze u novu fazu razvoja, i to ne kao pojedinačne letelice, već kao povezane jedinice koje međusobno razmenjuju informacije u realnom vremenu.
Upravo tu promenu ističe državna korporacija Rosteh, navodeći da su bespilotne letelice zasnovane na sistemu Supercam dobile sposobnost da samostalno dele podatke o ciljevima, što u praksi menja način njihove upotrebe na terenu.
Prema podacima koje je izneo Rosteh, ova tehnologija već je prošla testiranja, i to kroz scenarije u kojima više dronova deluje kao jedna celina.
U tim testovima, grupa bespilotnih letelica je istovremeno kružila iznad zadate oblasti u režimu pretrage, bez direktnog navođenja za svaki pojedinačni potez.
Čim bi jedan od dronova detektovao cilj, informacija bi se automatski prenosila ostalima, što je omogućilo koordinisano delovanje bez zastoja.
Sam proces, kako objašnjava Rosteh, ne završava se na pukom otkrivanju cilja. Nakon što prvi dron uoči metu i podeli podatke sa ostatkom grupe, cilj potvrđuje ljudski operater.
Tek tada dolazi do sledeće faze – svi dronovi iz sistema uključuju se u izvršenje zadatka. Na taj način se postiže koncentrisan udar, gde više letelica deluje sinhronizovano, umesto da svaka funkcioniše zasebno.
Zanimljivo je da ovakav pristup menja i ulogu operatera na terenu. Rosteh navodi da jedna osoba sada može istovremeno upravljati sa deset jedinica takozvane „loitering“ municije, odnosno dronova koji ostaju u vazduhu i čekaju optimalan trenutak za dejstvo.
Drugim rečima, kontrola se pomera sa direktnog upravljanja svakim dronom na nadzor sistema koji sam raspodeljuje zadatke.
U pozadini svega stoji unapređeni sistem prenosa podataka i integrisana neuronska mreža, koja ima zadatak da automatski prepoznaje ciljeve. Nije reč samo o detekciji – sistem određuje redosled napada, bira koji dron zadržava vizuelni kontakt i upravlja raspodelom zadataka unutar grupe.
Takva automatizacija, prema procenama iz Rosteh-a, smanjuje vreme reakcije i povećava preciznost.
Testiranja, kako se navodi, nisu završena. Naprotiv, nastaviće se u narednom periodu, uz fokus na složenije scenarije. Posebno se ističe potencijal ove tehnologije u probijanju protivvazdušne odbrane, gde koordinisani napad više dronova može stvoriti pritisak na sisteme odbrane i povećati verovatnoću da cilj bude pogođen.
U širem kontekstu, ovakvi sistemi nagoveštavaju promenu u pristupu bespilotnim operacijama. Umesto pojedinačnih udara, sve više se ide ka grupnom delovanju, gde broj, brzina razmene podataka i automatizacija postaju ključni faktori.
Rosteh ovde jasno naglašava da kombinacija više dronova i centralizovane kontrole može garantovati uništenje i najzaštićenijih ciljeva.
Ipak, ostaje pitanje kako će se ovakva tehnologija dalje razvijati i koliko brzo će se pojaviti odgovori na nju. Ako je suditi po dosadašnjim testovima koje je Rosteh predstavio, granica između automatizovanog sistema i potpune autonomije sve je tanja, a to otvara prostor za nova pravila igre koja tek treba da se definišu.
