Ministarstvo američkog ratnog vazduhoplovstva želi da napravi novu generaciju vadzušnih objekata koji će verno imitirati „napredne modele neprijateljskih aviona“ kao što su ruski Su-57, ali i kineski J-20 i FC-31. Osnovni cilj ovog projekta je maksimalno podizanje borbene obuke američkih pilota za otvoreni rat s ruskim i kineskim avionima.
U medijima se pojavilo saopštenje u kom se traži adekvatni proizvođač koji će napraviti ove vrlo zahtevne imitatore, koji će u vizualnom, ali i letno-tehničkom pogledu, odgovarati ruskim i kineskim letelicama pete generacije.
[adsenseyu1]
Ove letelice će se kasnije upotrebljavati u scenarijima vazdušne bitke, u kojima će se uvežbavati američki piloti na lovačkim supersoničnim avionima. Zanimljivo je istaći da će svi ovi imitatori biti bespilotni. Dakle, u punom obimu će se implementirati model vazdušne bitke sa stvarnom primenom vođenog raketnog naoružanja. Ukoliko se dogodi da neka od meta ne bude oborena tokom vežbe, ona će moći poput pravog aviona izvršiti sletanje pomoću automatizovanog režima pilotiranja, prenosi internet portal RG.
S jedne strane možemo biti ponosni na činjenicu da se uskoro očekuje uvođenje lovaca pete generacije Su-57 u naoružanje ruskih vazdušno-svemirskih snaga, što ove pripreme Amerikanaca i potvrđuju. S druge strane možemo zaključiti da su Sjedinjene Države kristalno jasno i bez ikakvog ustezanja definisale svog budućeg neprijatelja. A to su ratna vazduhoplovstva Rusije i NR Kine.
Kinezi svoj teški višenamenski lovački avion J-20 kategorizuju kao letelicu četvrte generacije. Po zapadnoj klasifikaciji on spada u avione pete generacije. Određen broj avionskih stručnjaka smatra da je ovaj avion napravljen na bazi nerealizovanog projekta ruskog višenamenskog lovca MiG-1.44. Bilo to tako ili ne, nema spora da je kineskim konstruktorima pošlo za rukom da naprave respektabilnu borbenu letelicu koja može biti izuzetno opasna u vazdušnoj bitci.
Laki lovački avion Shenyang FC-31 spada u već „punokrvnu“ letelicu pete generacije koja se i u kineskim izvorima tako klasifikuju. Treba naglasiti da su razvojem ovog projekta Kinezi stekli osetnu prednost i nad Rusima, jer u Rusiji i dalje ne postoji projekat razvoja lakog višenamenskog lovca pete generacije.
Međutim, poanta ovog teksta je u tome da se sve tri ove letelice (Su-57, J-20 i FC-31) u SAD-u percipiraju kao glavna opasnost koja u perspektivi može ugroziti američko ratno vazduhoplovstvo.
U svim vojskama sveta se prilikom realizacije vojnih vežbi „protivnik“ obeležava neutralnim bojama. Na primer, neko je dominatno obojen zelenom bojom, a neko plavom. Osnovna ideja ovih vežbi je da se stimulše taktička svesnost pilota koji učestvuju u ovakvom tipu vežbe, u cilju što verodostojnijeg simuliranja realnih borbenih situacija.
Tu je recept sasvim jednostavan. Onaj ko je više utreniran, taj će na kraju i pobediti u vazdušnoj bitci. Tako je u SAD-u formirana 64. vazduhoplovna eskadrila „agresori“ koja je specijalizovana za „imitiranje“ aviona potencijalnog neprijatelja. Ova eskadrila je opremljena lovačkim avionima četvrte generacije Lockheed Martin F-16C, koji su obojeni u boje kakve obično koriste ruski i kineski avioni.
Tako su u avgustu 2016. godine Amerikanci prezentovali novi sistem boja koje će se primeniti na avionima koji se nalaze u sastavu 64. vazduhoplovne eksadrile. Nova boja je u potpunosti odgovarala maskirnoj šemi koja je primenjena na ruskom lovcu 4++ generacije Su-35S (varijanta Su-35-2 s evidencijskim brojem „902“).
U pitanju je bila tzv. pikselna maskirna šema boja, kojom su obojeni operacijski avioni Su-35 koji se nalaze u borbenim jedinicima. Međutim, u SAD-u računaju da će sve vojske postupno preći na ovakav način ukrašavanja svojih letelica.
U januaru ove godine su se pojavile informacije da je ponovo prebojena grupa lovačkih aviona iz sastava 64. vazduhoplovne eksadrile RZ SAD-a. Ovog puta je u potpunosti kopirana maskirna šema koja je prezentovana na petom testnom modelu ruskog lovca pete generacije Su-57.
Najnovije vesti koje dolaze iz SAD-a nam govore da je njihovo ratno vazduhoplovstvo odlučilo da se ne oslanja samo na maskirne boje, koje kod pilota treba da stvore vizualni doživljaj da se bori s protivničkim avionom. Sada se ide na kreiranje ultravernih bespilotnih kopija koje će u potpunosti ličiti na ruske i kineske analoge. Na ove „imitatore“ će biti integrisana komunikacijska sredstva, radari, dipolni i termalni reflektori koji po svojim karakteristikama predstavljaju replike koje se nalaze na ruskim i kineskim letelicama.
Ove letelice će imati zadatak da izvrše najmanje 10 trenažnih letova sa ukupnom zapreminom od 30 satova. One će biti u obavezi da u punom opsegu imitiraju sve letno-tehničke karakteristike ruskih i kineskih lovačkih aviona.
Kako se navodi u obaveštenju Ministarstva RZ SAD-a, imitatori će morati da imaju istu radarsku i infracrvenu refleksiju koja je svojstvena avionima „veštačkog“ neprijatelja, kao i identičnu šemu njihovog maskiranja. Vrlo važna karakteristika ovih „imitatora“ će biti i njihove manevarske sposobnosti. Njihova projektovana maksimalna brzina će dostizati vrednosti od 1139 km/sat.
Cilj je da američki piloti, kao i raketne posade na PZO sistemima, na svojim indikatorima uoče praktično identičnu kopiju lovačkih aviona Su-57, J-20 i FC-31.
Na pitanje šta je cilj svega ovoga i zašto se sve ovo radi za sada nema odgovora. Rusko vazduhoplovstvo nikada u svojim vežbama nije imalo sličan koncept u borbenoj obuci svojih pilota, gde se insistira na konfrontaciji sa avionima NATO-a.
Jedini logičan odgovor na ovo pitanje se krije u tome da je Rusija u očima „Zapada“ a priori označena kao agresor, gde se u histeriji odbacuje bilo kakav prizvuk da se ta agresivnost zapravo uzgaja na drugoj strani. To jest, na strani današnjeg „Zapada“.
(hr.rbth.com)
