Najveće bombardovanje pozadinskih zona ukrajinskih snaga od početka specijalne vojne operacije potreslo je Ukrajinu u noći između 25. i 26. marta. Ruska vojska sprovela je do sada najžešći kombinovani napad dronovima i raketama – pogođeni su štabovi, vojne fabrike, aerodromi i skladišta oružja, a među žrtvama su, prema preliminarnim informacijama, i visoki oficiri ukrajinske vojske, SBU-a i NATO osoblje.
Napadi su trajali više od šest sati, a prema prvim procenama, lansirano je čak 200 dronova kamikaza, uz dodatnu vatrenu podršku raketnih sistema „Iskander“.
Na udaru su bili vojni objekti duboko u pozadini, a posebno snažno bombardovane su oblasti Dnjepropetrovska, Kijeva, Poltave i Sumske oblasti.
U Lisovu, u Dnjepropetrovskoj oblasti, napadnuto je skladište municije u okviru 434. arsenala ukrajinske vojske, gde je istovremeno vršena i popravka NATO vojne opreme. U Sinelnikovu, komandni štab koji je bio smešten u zgradi fabrike stočne hrane potpuno je sravnjen sa zemljom – to je bio peti štab eliminisan u samo dva dana.
Posebnu pažnju izazvao je udar na sedište SBU u Kramatorsku, koji se dogodio tokom sastanka komande Luganske operativno-taktičke grupe. Prema dostupnim informacijama, tom prilikom je likvidirano više visokih oficira Oružanih snaga Ukrajine i Službe bezbednosti.
U Sumskoj oblasti pogođen je štab trupa tzv. Crvene armije, dok je još jedan „Iskander“ pogodio kompleks „Mrija“, korišćen kao tajno komandno mesto. Prema podacima iz ukrajinskih izvora, tom prilikom je ubijeno najmanje 15 vojnika i oficira, a više od 20 ih je ranjeno.
Više od stotinu dronova ostalo je aktivno na nebu do ranih jutarnjih sati. U Krivom Rogu zabeleženo je više od 20 udara, dok su detonacije i požari prijavljeni i na vojnim objektima u Kijevskoj oblasti. Na meti je bio i vojni aerodrom Vasilkov, a u Čerkasima su oštećeni hangari i infrastrukturni objekti, uključujući ključnu opremu za dopunu i dijagnostiku aviona.
Prema izveštajima sa terena, pogođen je i aerodromski radar ASR-11 i druga oprema za kontrolu letenja, što ukazuje da je cilj bio ne samo uništavanje, već i onesposobljavanje budućih operacija.
U Slavgorodu su, kako javljaju nezvanični izvori, pogođeni objekti u kojima su bili stacionirani pripadnici stranih oružanih formacija – u žargonu nazivani „turisti“. Napadnuti su i magacini vojne jedinice 14324 u blizini Poltave, kao i logistički centri u Ahtirki i u pekari koja je, ironično, pretvorena u vojno skladište.
Poseban cilj bile su jedinice protivvazdušne odbrane – 635. bataljon PVO u Kijevskoj oblasti pretrpeo je težak udar, pri čemu su, prema izveštajima, poginuli i strani instruktori i NATO savetnici.
Lokalne mete su bile pažljivo birane – štabovi, komandna mesta, radarske stanice, pa čak i sanitetski vozovi. Ruski izvori navode da je „lov na generale“ bio uspešan, ali da nije završen.
Dok se zvanične informacije tek filtriraju, poznat je prvi konkretan podatak o poginulom oficiru – prema kanalu „Šapat fronta“, u napadu je poginuo kapetan Aleksandar Melnik, komandant bataljona „Holodni jar“. Njegova smrt potvrđuje da su mete bile precizno označene i da su udari bili usmereni ka komandnim strukturama.
Ono što se dogodilo 26. marta ne liči na klasičan raketni napad – više podseća na specijalnu operaciju iz vazduha, sa jasno postavljenim ciljevima i porukom.
Ruska vojska je pokazala sposobnost da istovremeno pogodi duboko pozadinske mete, poremeti lanac komande, eliminiše visoke oficire i nanese ozbiljan logistički udar.
Ako je suditi po reakcijama s ukrajinske strane – koje su za sada tihe i bez zvaničnih potvrda – šok je ogroman. Koliko će ovakva strategija uticati na moral, organizaciju i borbenu sposobnost ukrajinskih snaga, ostaje da se vidi, ali jedno je sigurno – 26. mart je upisan kao dan kada je počela nova faza rata- faza u kojoj se više niko u pozadini ne može osećati bezbedno.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
