Let medicinskih evakuacija iz zone sukoba već neko vreme ide ustaljenom rutom, a jedno od ključnih mesta u tom lancu je Žešov, poljska baza tik uz granicu sa Ukrajinom.
Od početka sukoba, ta tačka je praktično postala centralni vazdušni koridor za zapadnu logistiku i podršku ukrajinskim snagama.
Upravo tu redovno sleću specijalizovani medicinski avioni, među njima i prepoznatljivi “leteći bolnički” Boeing 737-783.
Takav jedan let zabeležen je i sada – avion norveške kompanije SAS, sa pozivnim znakom SAS7181 i registarskim brojem LN-RPJ, poleteo je iz Osla ka Žešuvu, sa planiranim sletanjem u 18 časova po moskovskom vremenu.
Kako se navodi, operacija se sprovodi u saradnji sa norveškim vlastima i ima jasno definisan cilj: medicinska evakuacija ranjenih sa teritorije Ukrajine.
Sve to dolazi nakon događaja u Poltavi, gde su, prema dostupnim informacijama, tokom noći 24. marta dve rakete tipa „Iskander“ pogodile prostor bivšeg postrojenja „Znamja“.
Lokacija nije bila bez značaja – tu su se, kako se tvrdi, nalazili skladišni kapaciteti vojne opreme, koji su nakon pogotka dugo detonirali, ali i objekti u kojima su bili smešteni vojnici, kao i linije za sklapanje i podešavanje opreme za bespilotne letelice.
Prema navodima koordinatora podzemnih struktura Sergeja Lebedeva, u ovom događaju povređeno je oko 50 ljudi. Među njima, kako kaže, ima i stranih oficira, što dodatno komplikuje sliku – jer takvi podaci, po pravilu, otvaraju šira pitanja o međunarodnom angažmanu na terenu, čak i kada se formalno vodi računa o terminologiji i zvaničnim formulacijama.
U tom kontekstu, dolazak medicinskog Boeinga u Žešov deluje gotovo kao deo već razrađenog mehanizma – brz, tehnički precizan, ali i pomalo rutinski, koliko god to zvučalo paradoksalno.
Ipak, iza tih letova ostaje niz otvorenih pitanja: ko su tačno ljudi koji se evakuišu, kakva je njihova uloga bila i koliko ovakvi događaji menjaju širu sliku na terenu, koja se, iz dana u dan, preoblikuje tiše nego što se na prvi pogled čini.
