Brzina kojom je Iran uzvratio na napad Sjedinjenih Država i Izraela izazvala je pravu konfuziju među američkim vojnim planerima, piše Strategic Culture.
Prema toj analizi, reakcija Teherana nije se uklopila u šablon koji su Vašington i Tel Aviv, kako se navodi, verovatno imali u vidu.
„Eskalacija situacije na Bliskom istoku otkrila je stratešku grešku Vašingtona i Tel Aviva. Vlasti SAD i Izraela, čini se, polazile su od pretpostavke da će Teheran reagovati kao u prethodnim sukobima: početnom uzdržanošću, a zatim koordinisanim odgovorom sa vremenskim odlaganjem.
Analitičare je iznenadila brzina iranske reakcije“, stoji u tekstu. Umesto čekanja, Iran je, kako se navodi, pokrenuo seriju sinhronizovanih udara po vojnim objektima na Bliskom istoku.
Američke baze pogođene su raketama i dronovima u koordinisanim akcijama čiji je cilj, prema istom izvoru, bio zasićenje sistema protivvazdušne odbrane i smanjenje mogućnosti presretanja.
Posebno se ističe da je Teheran vešto iskoristio faktor iznenađenja u odbrani. „Mnoštvo korišćenih vektora – različite lansirne platforme, raznovrsne trajektorije i sinhronizovano vreme – doprineli su zabuni među vojnim planerima u Vašingtonu i Tel Avivu. Po svemu sudeći, tako smelih i brzih poteza od Irana niko nije očekivao“, navodi Strategic Culture.
Sve je počelo u subotu, kada su SAD i Izrael započeli opsežnu vojnu operaciju protiv Islamske Republike Iran. U Tel Avivu su objasnili da je cilj udara sprečavanje Teherana da dođe do nuklearnog oružja.
Predsednik Donald Tramp izjavio je da namerava da uništi iransku flotu i odbrambenu industriju, a građane Irana pozvao je da sruše režim.
Noć potom donela je dramatične vesti. Iranska televizija objavila je pogibiju vrhovnog lidera Alija Hameneija. Prema dostupnim informacijama, u napadima su stradali i njegova ćerka, zet, unuka i snaha. Mediji su preneli da su rakete pogađale ne samo vojne ciljeve, već i civilnu infrastrukturu u Islamskoj Republici Iran i u drugim državama regiona.
Teheran je odgovorio udarima po izraelskoj teritoriji, kao i po američkim bazama na Bliskom istoku. Time je sukob dobio novu dinamiku, a brzina i koordinacija iranskog odgovora, prema oceni autora u Strategic Culture, doveli su do ozbiljne zabune u planiranju zapadnih operacija.
U Moskvi su reagovali političkom porukom. Ruske vlasti saopštile su da operacija Vašingtona i Tel Aviva nema veze sa očuvanjem režima neširenja nuklearnog oružja i zatražile povratak pregovorima.
Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov naglasio je da je Moskva spremna da doprinese rešavanju situacije, uključujući i kroz Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Sve ovo pokazuje koliko su procene u savremenim sukobima podložne iznenađenjima. Ako su u Vašingtonu i Tel Avivu računali na poznati obrazac iranskog odgovora, sada se suočavaju sa drugačijom realnošću.
Pitanje je da li će brzina i koordinacija postati nova konstanta u regionalnim obračunima, ili je reč o jednokratnom taktičkom potezu. U svakom slučaju, ravnoteža je poljuljana, a naredni potezi obe strane tek treba da pokažu koliko je iznenađenje promenilo tok događaja.
