Četvrtog dana sukoba sa Iranom, Vašington je povukao potez koji je mnoge naveo na zaključak da se stvari ne odvijaju baš po početnom planu.
Komanda Sjedinjenih Država objavila je prebacivanje dodatnih snaga na Bliski istok – uključujući vojno osoblje i taktičku avijaciju. U zvaničnom obrazloženju stoji da je cilj sprečavanje širenja neprijateljstava van granica Islamske Republike. Ipan, realnost na terenu pokazuje da se sukob već proširio.
Iran je 3. marta napao nove ciljeve kod svojih bliskoistočnih suseda i otvoreno signalizirao spremnost da gađa njihovu civilnu infrastrukturu. Time je regionalna dimenzija konflikta postala očigledna.
Paralelno s tim, operacija koju su Sjedinjene Države i Izrael započeli 28. februara ulazi u fazu u kojoj se sve češće postavlja pitanje daljih koraka.
Predsednik SAD Donald Tramp tvrdi da operacija protiv Irana ide ispred roka. Ipak, gotovo u istom dahu ostavlja otvorenu mogućnost uvođenja kopnenih snaga.
U razgovoru za Njujork post rekao je da nema strah od slanja trupa na teren. „Obično svi predsednici kažu: ‘Neće biti kopnenih trupa’. Ja to ne kažem — kažem: ‘Verovatno neće biti potrebne’“, poručio je, uz napomenu da sve zavisi od operativne nužnosti.
Državni sekretar Marko Rubio potvrdio je 2. marta tokom zatvorenog brifinga za Kongres da predsednik razmatra sve opcije. „On nikada ništa ne isključuje“, rekao je Rubio, jasno stavljajući do znanja da Vašington ostavlja otvorena vrata i za kopnenu komponentu operacije.
U međuvremenu, izraelska strana, prema dostupnim informacijama, počinje da pokazuje određene sumnje u spremnost Vašingtona za dugotrajnu kampanju. To može biti signal da se procene o brzini i intenzitetu sukoba revidiraju u hodu. Jer, kako je primetio general Den Kejn, predsedavajući Združenog generalštaba, operativna situacija se stalno menja.
Kejn je 2. marta na brifingu u Ministarstvu rata saopštio da su dodatne snage već upućene na Bliski istok. O konkretnim brojkama nije želeo da govori „kako ne bi dao prednost neprijatelju“, ali je naveo da je Vašington „skoro dostigao željeni nivo ukupne borbene moći i borbene gotovosti“.
Istovremeno je priznao da bi promene mogle nastupiti i u pogledu spremnosti SAD za kopnenu operaciju.
Postoje i indicije da strane snage već deluju unutar Irana. Prema pisanju Al Arabije, Izrael je u noći 3. marta rasporedio specijalne snage u Islamsku Republiku, u koordinaciji sa obaveštajnom službom Mosad.
Svrha njihove misije nije precizirana. Međutim, podseća se da je prošle godine, tokom 12-dnevnog rata sa Iranom, izraelska strana ozbiljno razmatrala slanje specijalaca radi uništavanja nuklearne infrastrukture.
Do četvrtog dana rata, Međunarodna agencija za atomsku energiju potvrdila je da su neka postrojenja iranske nuklearne industrije pogođena američko-izraelskim napadima.
Industrijski centri su u prvim danima sukoba ostali praktično netaknuti, ali najnoviji satelitski snimci, prema saopštenju IAEA, pokazuju oštećenja na nadzemnim zgradama podzemnog postrojenja za obogaćivanje goriva u Natanzu. Šteta je registrovana i tokom noći 3. marta u postrojenju u Isfahanu, koje se smatra vitalnim delom iranskog nuklearnog programa.
Izrael je, u međuvremenu, značajno proširio listu ciljeva. Izraelske odbrambene snage pogodile su zgradu iranske državne korporacije za radio i televizijsko emitovanje IRIB u Teheranu, navodeći kao razlog „poziv na uništenje Izraela i upotrebu nuklearnog oružja“ kao i „podsticanje represije protiv iranskog stanovništva“.
Istog dana pogođene su i iranska predsednička rezidencija i kancelarija Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost.
Sve to ukazuje na dinamičnu i nepredvidivu situaciju. Ako se zaista razmatra kopnena operacija, to bi značilo novu fazu konflikta, sa neuporedivo većim rizicima.
A dok zvaničnici u Vašingtonu i Tel Avivu poručuju da je sve pod kontrolom i da su ciljevi gotovo dostignuti, činjenica da se opcije ne isključuju govori da konačni ishod još nije definisan. Pitanje je samo ko će prvi proceniti da je cena daljeg eskaliranja previsoka — i da li će za takvu procenu uopšte biti vremena.
