Lorin Perkins je oduvek maštala o tome da postane majka. Nakon što je godinu dana bezuspešno pokušavala da ostane u drugom stanju, više je nije plašila pomisao na vantelesnu oplodnju.
Ona i suprug Dejvid otputovali su s prijateljima na odmor u Nikaragvu da bi na miru razmislili šta da rade. Dok su bili tamo, Loren je otvoreno govorila o svojim pokušajima da zatrudni, a jedan od njihovih prijatelja, inače sveštenik, mirno joj je uzvratio: „Neko tamo gore ima velike planove s tobom. Ne znam šta, ali biće veliko“. U tom trenutku, te reči su joj delovalo čudno, ali kasnije će shvatiti da su imale smisla.
[adsenseyu1]
Posle odmora u Nikaragvi Lorin se vratila u Teksas i nije razmišljala o sveštenikovim rečima. Ona i Dejvid su odlučili da se podvrgnu veštačkoj oplodnji. Lorin je bila uverena da neće uspeti, da joj je suđeno da ostane bez dece, ali ju je život razuverio: najzad je zatrudnela.
Znala je da postoji velika verovatnoća da nosi više od jednog deteta. Kada su im rekli da će možda dobiti blizance, ako ne i trojke, par je bio oduševljen.
Međutim, kada je Lorin otišla na ultrazvučni pregled, lekar je nekoliko sekundi analizirao sliku na ekranu, da bi im saopštio neverovatnu novost: „Izbrojao sam pet“.
Lorin nije mogla da veruje. Kada se lekar ponovo okrenuo prema ekranu, izgovorio je: „Samo malo! Našao sam šestu bebu!“
Zbunjeni par je zurio u ekran. Lekar ih je potom suočio sa teškom odlukom: da li će zadržati svih šest beba?
Izgledi da sve prežive bili su slabi, jer takav porođaj nosi rizik od različitih komplikacija. Lorin i Dejvid su na kraju ipak odlučili da pruže šansu svima, a lekari su obećali da će učiniti sve da porođaj dobro protekne.
[adsenseyu4]
U ponedeljak ujutru, 23. aprila 2012. došao je taj dan. Ukupno 35 članova medicinskog osoblja okupilo se u porođajnoj sali. Šest medicinskih sestara su spremno čekale da prihvate svaku novorođenu bebu. Za četiri minuta rođeno je sve šestoro: Endru, Bendžamin, Kerolajn, Li, Alison i Levi, koji su na rođenju težili između 500 grama i jednog kilograma. Lorin se porodila pre vremena, u 30. nedelji trudnoće. Bebe su smeštene u inkubator, a posle četiri dana, Alison je bila prva koja je bila dovoljno stabilna da bi mogla da je uzme u naručje.
– Kakav je to bio osećaj! – kaže majka.
Sve bebe, osim male Li, puštene su kući posle četiri meseca. Li je morala da ostane još nekoliko nedelja, jer je bila najmanja i nije imala dovoljno prostora u majčinoj utrobi.
Bila je doslovno zatrpana ispod svih ostalih tako da nije dobijala dovoljno hranljivih materija, a mozak joj se nije dovoljno razvio – kaže Lorin.
[adsenseyu1]
Nedavno su šestorke proslavile šesti rođendan, ali maloj Li će verovatno još dugo biti potrebna pomoć roditelja.
– Ide u predškolsko za decu s posebnim potrebama, ali uvek daje sve od sebe i stalno se smeje. Ona je naše radost! – kaže Lorin.
(Dejli mejl)
[adsenseyu4]
