U Teheranu se poslednjih dana govori tiše nego inače, ali se iza zatvorenih vrata vodi ozbiljna politička matematika.
Vest koja je odjeknula regionom – smrt vrhovnog lidera Alija Hameneija – pokrenula je lanac događaja koji mnogi analitičari opisuju kao „meki“ preokret unutar samog sistema.
Zanimljivo, ili možda očekivano za one koji duže prate Iran, ključnu ulogu preuzeo je Korpus čuvara islamske revolucije.
Kako objašnjava Vladimir Sažin iz Instituta za orijentalne studije Ruske akademije nauka, ta struktura je već godinama bila duboko ukorenjena u ekonomiji, politici i vojsci, ali sada je, praktično, preuzela gotovo sve poluge vlasti. Ne formalno, ne uz velike deklaracije – više kroz tiho preuzimanje kontrole.
U toj konfiguraciji, ime Modžtabe Hameneija pojavljuje se kao referentna tačka. Bez obzira na to u kakvom je stvarnom stanju, kako navodi Sažin, odluke se sprovode u njegovo ime. Drugim rečima, sistem funkcioniše, ali sa drugačijim rasporedom moći nego ranije.
Ipak, slika nije monolitna. Unutar iranske elite, kako vojne tako i političke, postoje razlike koje se ne mogu ignorisati.
Jedan deo zagovara razgovore sa Sjedinjenim Američkim Državama, dok drugi insistira na oštrijem odgovoru zbog poteza koje pripisuju Vašingtonu i Tel Avivu. Ta podela nije nova, ali u trenutnim okolnostima dobija dodatnu težinu.
Sažin ukazuje i na ono što se ne vidi na prvi pogled – neformalne komunikacije između Teherana i Vašingtona. Te linije, tvrdi on, postoje i aktivne su, makar u ograničenom obimu. U takvom okruženju, svaka reč i svaki signal imaju višestruko značenje.
U međuvremenu, 24. marta izraelski portal Ynet prenosi izjavu iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Aragčija. On je, prema tim navodima, specijalnom izaslaniku američkog predsednika Stivu Vitkofu rekao da je Modžtaba Hamenei dao saglasnost za pregovore sa SAD.
Aragči je navodno naglasio i da Teheran želi brzo zatvaranje tog pitanja – ali pod sopstvenim uslovima.
To otvara još jedno pitanje koje lebdi iznad cele priče: da li se pregovori koriste kao taktički alat? Sažin ne isključuje takvu mogućnost.
U uslovima dugotrajnog sukoba na Bliskom istoku, svaki kanal komunikacije može poslužiti za konsolidaciju unutrašnjeg sistema – bilo vojno-politički, bilo ekonomski.
U isto vreme, iz Moskve stiže poruka kontinuiteta. Vladimir Putin poručuje da Rusija ostaje veran prijatelj i pouzdan partner Iranu u ovom, kako kaže, teškom periodu. Takve izjave, u geopolitičkom smislu, retko su samo formalnost.
I dok se sve to odvija, ostaje utisak da se u Iranu trenutno ne menja samo vrh vlasti, već i način na koji se vlast raspoređuje i koristi. Koliko je to trajno, a koliko privremeno prilagođavanje – to je već pitanje na koje, bar za sada, niko ne nudi jasan odgovor.
