Sveti arhijerejski Sabor SPC apelovao je na zvaničnike Srbije da “nikada ne daju saglasnost na otuđenje Kosova i Metohije“.
Osim toga, oni poručuju da podela Kosova ne bi bila ništa drugo do priznavanje „nezavisne države Kosovo“ i poklanjanje najvećeg dela teritorije.
U poruci objavljenoj na sajtu SPC, arhijereji poručuju da pitanje KiM predstavlja srpsko crkveno, nacionalno i državno pitanje prvog reda.
“Srpska Crkva, kao duhovna mati srpskog naroda u celini, i Srbija, kao država najvećeg dela srpskog naroda, kojoj teritorija KiM i pripada, nose najveće breme odgovornosti za očuvanje te istorijske pokrajine u granicama Srbije i za budućnost srpskog naroda u njoj“, navode oni.
[adsenseyu1]
U poruci objavljenog na kraju majskog zasedanja, koje je počelo 29. aprila u Pećkoj patrijaršiji, Sabor ističe, kako kažu, jasan i do sada više puta izrečen stav poglavara SPC, patrijarha Irineja kada je reč o drržavno-pravnom status države na KiM, tj. njenog punog suvereniteta i integriteta.
„Apelujemo na naše državnike da ne smeju nikada daju svoju saglasnost na otuđenje KiM, jer ono što se silom uzme, to se i vrati, ono pak što se pokloni nekome, to je za svagda izgubljeno, a to Srbi i Srbija ne smeju dozvoliti“, poruka je arhijereja SPC.
Kako navode, “iskreno se nadaju da će problem stvoren najpre oružanom pobunom albanskih separatista, a potom okupacijom Pokrajine, biti rešen isključivo mirnim putem na načelima pravde i prava“.
Osim toga, oni poručuju da je mir neophodan uslov da bi kosovsko-metohijski Srbi mogli da žive slobodno, “bez straha za goli život i da pravda za njih istovremeno bude i pravično rešenje za tamošnje Albance i za sve zajednice koje žive na KiM“.
„Očuvanje KiM kao integralnog dela Srbije, po svim međunarodnim standardima, a ujedno u skladu sa Ustavom Srbije i sa Rezolucijom 1244 UN, ne znači i konfrontaciju sa svetom već upravo afirmaciju stava da se bez osnovnih prava i sloboda jednog naroda, njegovog identiteta, duhovnosti i kulture, ne može naći stabilno dugoročno rešenje“, stoji u poruci.
Arhijereji ističu da nikada kao sada nisu imali veću obavezu da na svakom mestu i u svakoj prilici argumentovano svedoče da se na KiM ne gradi društvo ljudi jednakih prava i sloboda nego društvo koje je u svim aspektima protivno osnovnim vrednostima na kojima počivaju demokratska društva.
Sabor navodi da su kosovske albanske institucije, od kraja rata 1999. godine, a posebno od proglašenja tzv. nezavisnosti, 2008. godine, „jasno i neskriveno pokazale da žele da stvore etnički čistu albansku državu na ovom prostoru“ i da u njoj nema mesta za Srbe, pa ni za ostale ne-Albance.
„Očigledno kršenje ljudskih prava Srba uz masovne progone posle završetka rata, zaustavljanje procesa povratka prognanih Srba, sprečavanje povratka uzurpirane imovine i nepoštovanje pravâ SPC ne uliva nadu da bi se položaj Crkve i naroda mogao poboljšati na nekom ‘nezavisnom Kosovu’, uz bilo čije i bilo kakve garancije, jer sadašnje kosovske vlasti ne poštuju ni sopstvene zakone“, ističe se u poruci najvišeg zakonodavnog tela SPC.
[adsenseyu1]
Kao primere kršenja pravâ srpskog naroda i Crkve oni navode sprečavanje formiranja funkcionalne Zajednice srpskih opština, nepoštovanje odluke Ustavnog suda Kosova o zemlji manastira Visokih Dečana, što, kako ističu, priznaju i ključni međunarodni faktori na KiM, blokada regulisanja pravnog položaja SPC i srpske kulturne baštine.
„Nedavna odluka tzv. vlade Kosova da gradi magistralni put pored manastira Visokih Dečana direktno je kršenje elementarnih pravnih normi. Iako su kancelarije EU i OEBS-a, kao vodeće zapadne misije na KiM, jasno ukazale na to da je ovakav put protivzakonit, kosovska ‘vlada’ ne odustaje od puta koji bi dugoročno ugrozio manastir Dečane, najznačajniji spomenik UNESKO-a u Metohiji“, poručuje se u saborskoj poruci.
Ističe se i da su ovo, kako kažu, samo inicijalni nagoveštaji kako bi se „nezavisna država Kosovo“ ponašala prema srpskoj Crkvi i njenom vernom narodu.
„Sabor posebno zahteva nepovredivost verskih prava i sloboda srpskog naroda i ostalih naroda na Kosovu i Metohiji. Ta prava i slobode nedeljivo su povezani sa položajem i statusom naših svetinja – manastira, crkava, grobalja, spomenika kulture… Srbija čini sve, – a i u budućnosti će činiti, – za zaštitu, obnovu, restauraciju i očuvanje tih svetinja i spomenika sakralne i kulturne baštine i u tome ima nepodeljenu podršku relevantnih međunarodnih ustanova, pre svega UNESKO-a“, stoji dalje u poruci.
Ističe se i da to nije dnevno-političko pitanje, nego suštinska istorijska stvarnost I identitetska vrednost srpskog naroda, pa se za brigu o njima neprekidno i neumorno zalažu i najviši predstavnici Crkve.
Crkva poručuje da ne može da pasivno ćuti pred činjenicom da je značajan deo tog crkveno-duhovnog i kulturnog nasleđa već uništen, i to naočigled čitavom svetu, a da preostalom nasleđu preti ista sudbina.
“U vezi sa tim, pitamo se i pitamo: kako će oni koji su svoju pobunu počeli paljenjem konakâ Pećke Patrijaršije (1981) nju i ostale srpske svetinje i spomenike kulture štititi u budućnosti“, navodi se u poruci arhijereja SPC.
Što se tiče podele KiM, o čemu se često može čuti u javnosti, Sabor ističe da se „pritom prenebregava činjenica da podela ne bi bila ništa drugo do priznavanje nezavisne države Kosovo i poklanjanje najvećeg dela teritorije Pokrajine“.
„U svetskoj istoriji nema primera da neki narod u miru, dve decenije posle oružanog sukoba, daje svoje za svoje. Podelom bi narod velikog dela Kosova i Metohije automatski bio ostavljen na milost i nemilost režimu takozvane države Kosovo, izložen pogromu sličnom onom iz marta 2004. godine ili, pod pritiskom i tihim terorom, bio prisiljen na egzodus“, poručili su arhijereji.
Napominju da je teška situacija na Kosovu i Metohiji posledica sistematskog neispunjavanja i podrivanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, koja garantuje povratak prognanikâ i slobodu svima, bez obzira na poreklo.
„Uporni pokušaji pojedinih zemalja da se na Kosovu i Metohiji po svaku cenu izgradi građevina na živom blatu doveli su svet u situaciju da Kosovo i Metohija pod vlašću nekadašnjih vođa OVK danas, više nego ikada, predstavlja crnu rupu Evrope i presedan koji preti dezintegraciji mnogih zemalja širom Evrope i sveta“, navodi se poruci Sabora i ističe da „ono što je stvoreno na bezakonju ne donosi mir i perspektivu ni samim kosovskim Albancima“.
Osim toga, oni ističu da je Kosovo i Metohija, sa svojih 1.500 srpskih pravoslavnih hrišćanskih manastira, crkava, zadužbina i spomenika srpske kulture, „predstavlja neotuđivi središnji deo Srbije“.
„Kosovo i Metohija, sa našeg stanovišta, nije pitanje ni nacionalne ideologije ili mitologije niti, štaviše, samo teritorije već predstavlja samu srž našeg crkveno-narodnog bića i postojanja, bez koje se gubimo u procesu opšte globalizacije i sekularizacije“, ističe se u saborskoj poruci i ukazuje da se „prosperitet Srbije ne može graditi na dezintegraciji onoga što predstavlja kamen temeljac njenog identiteta i njene istorije i državnosti“.
(Tanjug)
[adsenseyu6][adsenseyu5]
