Više nije 1992. godina. Svet se transformisao, a niko na Zapadu nije primetio.
Indija i Pakistan su se pridružili Šangaskoj organzaciji za saradnju (SCO). Ovo 17-godišnje telo, još od osnivanja 15. juna 2001. godine, se tiho uspostavlja kao glavni savez i grupacija nacija širom Evroazije.
Sada se tiho proširilo sa šest država na osam, a dve nove članice su ogromne nuklearne regionalne sile Južne Azije, Indija sa 1.324 miliona stanovnika i Pakistan sa 193 miliona stanovnika (po popisima iz 2016. godine).
U Šangajskoj organizaciji sada su sledeće države: Kina, Rusija, Indija, Pakistan, Kazahstan, Tadžikistan, Kirgistan i Uzbekistan.
Dugoročne globalne posledice ovakvog razvoja su ogromne. Verovatno će se pokazati kao jedan od najvažnijih faktora za osiguranje mira i uklanjanje pretnje nuklearnog rata nad Južnom Azijom.
To sada povećava ukupnu populaciju sveta u osam SCO zemalja na 40 odsto, uključujući jedno od dve najmoćnije termonuklearne oružane nacije (Rusiju) i još tri nuklearne sile (Kina, Indija i Pakistan).
Ovaj razvoj je diplomatski trijumf posebno za Moskvu. Rusija je decenijama tražila način da uvede svoju dugogodišnju blisku stratešku saveznicu Indiju pod kišobran SCO.
Camera
Taj potez može samo da podstakne već vodeću ulogu Rusije u diplomatiji i nacionalnu bezbednost azijskog kontinenta.
Za Peking i Delhi, put za dobre međusobne odnose i rešavanje pitanja kao što je podela vodenih resursa Himalaja i investiranje u ekonomski razvoj Afrike, sada se odvija preko Moskve.
Predsednik Vladimir Putin je idealno postavljen da bude redovni sagovornik između dve velike azijske zemlje.
[adsenseyu1]
Taj potez se takođe mora smatrati najvažnijom reakcijom Indije ka rastućoj nestabilnosti i nepredvidivosti SAD-a na globalnoj sceni.
Pristupanje Indije i Pakistana u SCO je takođe zapanjujući propust SAD koje su glavni strateški saveznik i zaštitnik Pakistana u proteklih više od 70 godina otkako je postigao nezavisnost.
Odnosi između SAD i Pakistana su se stalno pogoršavali još otkako su SAD napale Avganistan u novembru 2001. godine, ali kroz sve to, američki zakonodavci su uvek uzimali zdravo za gotovo to da će Islambad na kraju dana “ostati rezervisan“ i na kraju igrati kako oni sviraju.
Phone
Američki zakonodavci i stručnjaci su stalno isticali da će Indija, kao demokratija sa engleskim govornim područjem, postati američki ideološki i strateški partner u suprotstavljanju neizbežnom usponu Kine na svetskoj sceni. Ispostavilo se da je to fantazija.
Tokom ere Hladnog rata, “gubitak“ bilo koje nacije te veličine kao što su Indija ili Pakistan, od rivala ili samo nezavisnog ideološkog kampa i bezbednosne grupacije, izazvao bi talase šoka, povrede, besa, pa čak i otvorenog izražavanja straha u američkim medijima.
[adsenseyu4]
Međutim, ono što smo videli nakon ovog najnovijeg epohalnog razvoja je daleko izuzetnije. Odluke Delhija u Islambada nisu pohvaljene, osuđene ili čak priznate u glavnoj političkoj i strateškoj raspravi u SAD. One su jednostavno potpuno ignorisane.
Realnost je da živimo u multipolarno svetu – i da je očigledno tako bar od 2001. godine.
Međutim, ovu očiglednu istinu će nastaviti da poriču u Vašingtonu, Londonu i Parizu, potpuno prkoseći očigleno jasnim činjenicama.
Webtribune.rs
Health
