U spomen-parku „Kragujevački oktobar“ u Šumaricama obeležava se Dan sećanja na žrtve u Drugom svetskom ratu i 80 godina od masovnog streljanja civila u Kragujevcu, a državnu ceremoniju predvodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Moleban, pomen stradalima, služio je episkop šumadijski Jovan sa sveštenstvom, a nakon toga predsednik Vučić položio je venac kod spomenika „V3“, podignutom na mestu gde su 21. oktobra 1941.godine nemačke okupacione snage streljale đake i profesore kragujevačke gimnazije.
„Ne zaboravljamo“, poručio je predsednik putem Instagrama uoči početka događaja.
Podsetio je na ubijanje nedužnih ljudi, naglasivši da su nam ubijali decu.
„Čitava odeljenja naše dece vođena su na streljanje, kao da ih vode na školsku priredbu. Tu decu, decu Šumadije i Srbije, nikada nećemo zaboraviti. Neka je večna slava svim ubijenim junacima i neka večno žive Kragujevac i Srbija“, naveo je predsednik
Pratite naše odabrane najbolje vesti na mreži “Telegram” na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Vence su položili i ministri u Vladi Srbije, predstavnici Skupštine Srbije, Vojske Srbije, verskih zajednica, Grada Kragujevca, SUBNOR-a, kao i učenici i profesori Prve kragujevačke gimnazije.
Obeležavanju prisustvuju ministri Branko Ružić, Nebojša Stefanović, Darija Kisić Tepavčević, Gordana Čomić, bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić, kao i brojni građani.
Takođe, prisustvuju i ambasador SAD Entoni Godfri, potpredsednica Bundestaga Klaudija Rot, predstavnici ambasada Poljske, Slovačke, Austrije, Francuske, Belorusije, Palestine, Kazastana.
U znak sećanja na stradanje nevinih civila u Kragujevcu održava se i tradicionalni „Veliki školski čas“.
Masovno streljanje civila u Kragujevcu smatra se jednim od najvećih zločina nemačke vojske u Drugom svetskom ratu, a streljanje je vršeno 19, 20. i 21.oktobra kao odmazda za 10 ubijenih i 26 ranjenih nemačkih vojnika posle sukoba sa partizanima i četnicima na putu između Kragujevca i Gornjeg Milanovca. Izdata je naredba da se za jednog ubijenog nemačkog vojnika strelja 100 ljudi, a za ranjenog 50.
Tačan broj žrtava nemačke odmazde nije tačno utvrđen, a direktorka Muzeja 21.oktobar Marijana Stanković kaže za Tanjug da ta ustanova raspolaže podacima o 2.796 streljanih civila.
„Naša ustanova se zvanično drži istraživanja našeg pokojnog kolege Staniše Brkiće i ima identifikovanih 2.796 žrtava. Veruje se da ih je nekoliko stotina više, a mi ćemo nastaviti to istraživanje koje će trajati verovatno decenijama posle nas“, rekla je Stankovićeva.
Među streljanima je, kaže, oko 300 mladića i dece uzrasta od 12 do 20 godina, a među njima su učenici Prve i Druge gimnazije i Učiteljske škole, kao i mladići koji su radili u Vojnotehničkom zavodu. Kako dodaje, prema podaca Muzeja, 19. oktobra je streljano 415 građana u okolini Kragujevca, u selima Grošnica, Mečkovac i Maršić, a 20. oktobra je u Kragujevcu strljeljano grupa od 122 građana, među lojima je bilo i Jevreja.
„Najmasovnije streljanje je bulo na današnji dan kada je ubijeno više od 2.200 građana“, kaže Stanković.
Kako je ranije najavljeno, na „Velikom školskom času“izvodi se poema „Crni dan“ Duška Radovića, prva poema namenski napisana za tu manifestaciju, a koja je izvedena 1971. godine. Dramski prikaz režirao je Dragan Jakovljević, a poemu izvodi 12 glumaca Knjaževačkog teatra sa gostujućim glumcem iz Milošem Lazićem, a u saradnji sa Kragujevačkim teatrom.
„Duško Radović je tom poemom postavio temelj i standarde za poeme pisane u poslednjih 50 godina. Poema je vrlo tužna, govori o stradanju dece nevine žrtve koje nisu ništa krive. Opominje i nosi jaku poruku da takvi zločini ne smeju da se dešavaju“, rekla je Stankovićeva.
Dodaje da se „Veliki školski čas“ u Šumaricama kao komemoracija održava od 1957. godine, a od 1961.godine ta manifestacija se održava kod Spomenika streljanim đacima i profesorima, koji je te godine i otkriven. Veliki školski čas kraj spomenika streljanim đacima i profesorima prvi put je održan 1957. godine i od tada je u programu učestvovalo više od 50.000 učesnika, napisano na desetine poema, originalnih muzičkih i književnih dela.
U spomen na žrtve streljanja čitav prostor Šumarica je 1953.godine pretvoren u spomen-park, a memorijalni kompleks obuhvata površinu od 352 hektara na kojoj se nalazi 30 masovni grobnica. U okviru kompleksa nalazi se 10 spomenika koji su podignuti na humkama streljanih.
View this post on Instagram
(tanjug,b92)
