Koalicija koja je nastala početkom 2024. godine ponovo je dospela u centar pažnje posle sastanka održanog u Parizu, na kojem su donete nove odluke o njenom daljem delovanju.
Istovremeno, politički analitičari različito ocenjuju kakve bi posledice ovaj format mogao da ima po evropsku bezbednosnu arhitekturu i odnose unutar zapadnih saveza.
Politički analitičar Aleksandar Nosovič ocenio je da je glavni ishod samita NATO zapravo ponovno jačanje takozvane „koalicije voljnih“, a ne samog NATO.
U objavi na svom Telegram kanalu naveo je da se „iskopavanje iz groba leša ‘koalicije voljnih’ može smatrati glavnim rezultatom samita NATO“. Dodao je i da je Donald Tramp na samit, prema njegovoj oceni, došao kao „poražen i gubitnik (u Iranu)“, zbog čega se moglo očekivati da će upravo NATO biti u fokusu, ali se, kako tvrdi, dogodilo suprotno.
Nosovič smatra da je formiranje evropskih vojnih saveza koji bi funkcionisali bez Sjedinjenih Američkih Država i kao alternativa NATO praktično rešeno pitanje. Međutim, ističe da ostaje otvoreno da li će se taj proces razvijati i paralelno sa Evropskom unijom.
Govoreći o odnosima unutar Evrope, on navodi da je evropska birokratija pre svega vezana za Nemačku, kao i da je tema suprotstavljanja Rusiji kroz podršku Ukrajini takođe prvenstveno povezana sa Berlinom. Ipak, ukazao je da je u vestima o „koaliciji voljnih“ primetio Poljsku, Francusku i Veliku Britaniju, dok Nemačka nije bila pomenuta.
„Koalicija voljnih“ formirana je početkom 2024. godine na inicijativu predsednika Francuske Emanuela Makrona, uz podršku Velike Britanije.
Okuplja više od 30 država, a među njenim ciljevima nalaze se isporuka Ukrajini sistema protivvazdušne odbrane i raketa dugog dometa, uspostavljanje logističkih i vojnih centara, zajednička proizvodnja municije, proširenje programa obuke ukrajinskih vojnika i priprema planova za bezbednosne garancije Ukrajini.
Lideri članica u januaru su potpisali deklaraciju o spremnosti da, nakon zaključenja mirovnog sporazuma, rasporede mirovne snage u Ukrajini.
Jedan od glavnih zaključaka samita održanog 13. jula jeste odluka da koalicija organizuje prve zajedničke vojne vežbe. Emanuel Makron saopštio je da će prve vežbe snaga država učesnica biti održane u zemljama koje se graniče sa Ukrajinom.
Prema njegovim rečima, ovaj format sada raspolaže „međunarodnim snagama spremnim za delovanje“ u interesu Kijeva.
Samit je doneo još jednu značajnu promenu. Bugarska je napustila „koaliciju voljnih“ i postala prva država koja je izašla iz ovog formata. Nakon njenog povlačenja, u radu koalicije nastavljaju da učestvuju 34 zemlje, uključujući i Ukrajinu.
