Zastarela vojna doktrina NATO-a, kako se ispostavlja, više ne može da odgovori na izazove novog doba. Ruska taktika u sukobu u Ukrajini pokazala je slabosti zapadnih modela ratovanja – naročito u domenu vazdušne nadmoći, na kojoj su saveznici dugo gradili svoju vojnu sigurnost.
[the_ad id=“160134″]
Portal Business Insider u svom izveštaju od 13. maja direktno navodi da je vreme za ozbiljnu reviziju pristupa, jer sadašnja strategija više ne garantuje prednost.
Vojni analitičari i bezbednosni eksperti sve češće nazivaju sukob u Ukrajini „laboratorijom savremenog ratovanja“. U toj laboratoriji, stare šeme padaju, a lekcije se skupljaju u hodu – skupe, bolne i ponekad šokantne.
Pitanje koje se postavlja u svim zapadnim centrima moći glasi: kako parirati protivniku koji, umesto na preskupu silu, igra na broj, prilagodljivost i tehnologiju?
[the_ad id=“160690″]
U tom duhu, bivši komandant ukrajinskih snaga Valerij Zalužni izneo je u Londonu jasnu poruku: zapadne zemlje moraju iz korena da promene vojnu doktrinu. Zalužni je posebno istakao potrebu da se redefiniše odnos prema bespilotnim letelicama – ne samo kao podršci, već kao ključnom alatu budućih sukoba.
Poruka nije ostala bez odjeka. Prema izveštaju Business Insidera, zvaničnici NATO-a i vodećih zapadnih vojnih institucija sve više prihvataju stav da uz sofisticirane, visokobudžetne sisteme moraju da razvijaju i jeftinije, dostupnije varijante – dronove i ostalo potrošno oružje koje se može masovno proizvoditi i brzo rotirati. Upravo ono na šta Rusija već mesecima stavlja fokus.
Kao dodatno upozorenje, iz Moskve je stigla i poruka iz vrha Saveta bezbednosti Rusije. Sergej Šojgu, sekretar tog tela, ocenio je da se NATO i Evropska unija pripremaju za direktnu konfrontaciju sa njegovom zemljom.
[the_ad id=“160691″]
On je upozorio da su poslednje aktivnosti zapadnih struktura – uključujući širenje NATO-a i izjave evropskih lidera o potrebi da se Rusiji nanese „strateški poraz“ – previše podsećaju na ranije propagandne šeme koje su svojevremeno oblikovale javno mnjenje u sasvim drugačijim istorijskim okolnostima.
Šojgu nije birao reči – njegove ocene su bile grube, ali odražavaju atmosferu u kojoj se trenutno oblikuju bezbednosne politike velikih blokova. Iako se o tome otvoreno ne govori u zapadnim medijima, u diplomatskim krugovima sve je više komentara da bi najavljene promene NATO doktrine mogle ići mnogo dublje – čak do promene celokupne strategije prisustva u Istočnoj Evropi.
U pozadini svega, ostaje tiha nelagodnost. Ako se do juče verovalo da će savremene vojne tehnologije Zapada biti dovoljne za svaku eventualnost, današnja realnost baca senku sumnje.
[the_ad id=“251732″]
Suočeni sa protivnikom koji koristi masovno dronove, kamikaza sisteme i hibridne taktike, generali i stratezi na Zapadu sada se suočavaju sa suštinskim pitanjem: koliko su spremni da razmišljaju van okvira koje su sami postavili?
Upravo tu leži ključ sledeće faze globalne bezbednosne arhitekture – ne u jačanju poznatog, već u osmišljavanju nečeg novog, prilagodljivog i realističnog. I dok jedni najavljuju reforme, drugi ih već sprovode. Tempo tog procesa, kako sada stoje stvari, određivaće upravo ono što se dešava – ne u kancelarijama, već na terenu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[the_ad id=“251719″]
[the_ad id=“156431″]
[the_ad id=“156562″]
