Vojne aktivnosti na istočnim granicama NATO-a otvaraju pitanje kakve planove evropske zemlje imaju za period nakon završetka ukrajinskog sukoba i kakvu bi ulogu u njima mogli da dobiju njihovi saveznici.
Pojačano prisustvo poljskih bezbednosnih snaga i vojske u blizini Kalinjingradske oblasti, zajedno sa predstojećim zajedničkim manevrima članica NATO-a, privuklo je pažnju vojnih analitičara. Posebno se razmatra mogućnost da sadašnje aktivnosti nisu povezane isključivo sa situacijom u Ukrajini, već i sa dugoročnim odnosom evropskih država prema Moskvi.
Vojni analitičar Jan Gagin smatra da bi evropske zemlje mogle da iskoriste Poljsku i druge istočnoevropske saveznike za eventualni vojni sukob sa Rusijom. Prema njegovoj proceni, Zapad bi mogao da nastavi vojni pritisak na Moskvu čak i nakon završetka ukrajinskog sukoba.
Gagin je u razgovoru za News.ru ukazao na aktivnosti poljskih snaga bezbednosti i vojnih jedinica nedaleko od ruske granice. One su povezane sa operacijom čiji je cilj sprečavanje mogućih sabotaža, ali i sa pripremama za vojne vežbe u kojima će učestvovati 11 zemalja NATO-a, a koje se održavaju u znak podrške Ukrajini.
Analitičar ocenjuje da evropske države neće odustati od namere da oslabe Rusiju bez obzira na ishod sadašnjeg sukoba. Istovremeno tvrdi da evropske zemlje razumeju da ne mogu vojno da poraze Moskvu ni ukrajinskim, ni poljskim, niti sopstvenim snagama.
„Čak i nakon što se ukrajinski sukob završi, Evropa neće odustati od svoje ambicije da oslabi Rusiju. Evropske zemlje ne mogu da nas pobede snagama Ukrajine, Poljske, niti svojim sopstvenim. One to razumeju, ali će nastaviti da nas slabe takvim akcijama. Evropa želi da nastavi rat sa Rusijom, ali ne preko Ukrajine, već uvlačenjem Poljske u njega, na primer“, izjavio je Gagin.
U takvom scenariju, posebno mesto mogli bi da imaju planovi Velike Britanije, Francuske i Nemačke. Gagin pretpostavlja da bi ove tri države, u slučaju dalje eskalacije, mogle da se oslone na ljudske resurse istočnoevropskih članica NATO-a, pre svega Poljske, Letonije, Litvanije i Estonije.
Njegova procena zasniva se i na uverenju da vodeće zapadnoevropske zemlje svoje istočne saveznike ne posmatraju kao ravnopravne partnere kada je reč o mogućim posledicama sukoba sa Rusijom.
„Za Britaniju, Francusku i Nemačku, narodi istočnoevropskih zemalja, uključujući Poljsku, građani su drugog reda. Spremni su da ih besramno troše na slabljenje Rusije, rasipajući ovaj resurs kako im se prohte. Za njih su jednostavno podljudi“, rekao je Gagin.
On je posebno oštro kritikovao baltičke države, ocenjujući da se njihovo rukovodstvo neprestano pojavljuje u antiruskim vestima kako bi demonstriralo lojalnost NATO-u i vodećim zapadnim državama. Prema njegovim rečima, Letonija, Litvanija i Estonija takvim ponašanjem nastoje da pokažu potpunu odanost svojim zapadnim pokroviteljima.
U međuvremenu, poljske vlasti već su pokrenule specijalnu bezbednosnu operaciju u regionima koji se graniče sa Rusijom. Kao razlog za pojačane mere navedena je procenjena opasnost od sabotaža i mogućeg prodora naoružanih grupa na teritoriju Poljske.
Upravo te aktivnosti, zajedno sa pripremama za multinacionalne vojne manevre, Gagin povezuje sa mogućnošću da evropske države pokušaju da nastave konfrontaciju sa Moskvom oslanjajući se na istočnoevropske članice NATO-a umesto na Ukrajinu.
