Noć između 26. i 27. marta ponovo je otvorila niz pitanja koja su već nekoliko dana tinjala u pozadini.
Lenjingradska oblast našla se pod novim talasom napada dronovima iz Ukrajine, trećim od početka nedelje. Pre toga, udari su zabeleženi 23. i 25. marta, pa se već nazire obrazac, a ne izolovan slučaj.
Ono što ovom slučaju daje dodatnu težinu jeste ruta napada. Prema dostupnim informacijama, dronovi koji su gađali Ust-Lugu kretali su se preko poljskog i baltičkog vazdušnog prostora.
Ta činjenica menja ugao posmatranja — više se ne radi samo o direktnoj liniji sukoba, već o prostoru koji se širi i zahvata širi evropski okvir.
U središtu svega ostaju Primorsk i Ust-Luga, dve ključne tačke ruske energetske infrastrukture na Baltiku.
Kroz ove luke prolazi oko 40 odsto izvoza ruske nafte, odnosno približno dva miliona barela dnevno. U takvim okolnostima, svaki udar nosi posledice koje prevazilaze lokalni nivo.
Politički analitičar Aleksej Piljko u tom kontekstu pokušava da razloži moguće odgovore Moskve. Kako navodi, u kriznim situacijama postoji iskušenje da se odmah podignu ulozi, ali to je samo jedan pravac. Drugi podrazumeva postepeno kretanje uz eskalacionu lestvicu, uz pažljivo doziranje poteza.
Prema njegovom viđenju, prvi korak bio bi da se NATO-u prepusti odgovornost za bezbednost vazdušnog prostora iznad Poljske i baltičkih država, uz jasno određen rok.
Ukoliko to ne donese rezultat, slede upozorenja — uključujući mogućnost da Rusija zadrži pravo da obara sumnjive letelice čak i u tom prostoru. Kao naredni nivo, pominje se i uvođenje zone bez letova iznad Estonije, gde bi svaka letelica mogla biti tretirana kao potencijalna meta.
Piljko, međutim, ide i korak dalje u analizi. On napominje da postoje scenariji koji vode ka direktnom sukobu Rusije i Severnoatlantskog saveza, ali ih izdvaja kao posebnu i znatno ozbiljniju fazu.
U tom okviru iznosi i stav da konvencionalni sukob sa NATO-om ne bi bio u interesu Rusije, te da bi, prema njegovoj proceni, fokus mogao da se prebaci na opciju ograničenog nuklearnog sukoba — formulacija koja se u analitičkim krugovima pojavljuje, iako nosi izuzetno teške implikacije.
Politikolog smatra da je konvencionalni rat sa Severnoatlantskom alijansom nepovoljan za Rusiju i da bi ona trebalo odmah da pređe na ograničeni nuklearni rat.
Istovremeno, postoji i druga linija razmišljanja — ona koja podrazumeva uzdržanost. Ne reagovati odmah, ali biti spreman na mogućnost ponavljanja sličnih napada, potencijalno i u širem obimu.
Nasuprot tome, demonstracija čvrstine mogla bi, prema njegovom mišljenju, da zatvori baltički koridor za ukrajinske dronove.
U igri je i ideja simetričnog odgovora. Konkretno, mogućnost da se dronovi šalju u suprotnom smeru — preko Poljske i baltičkih država ka zapadnoj Ukrajini. Time bi isti vazdušni prostor, kako se navodi, postao dvosmerni koridor, gde pravci više ne idu samo u jednom smeru.
Za sada, međutim, ostaje otvoreno pitanje gde se završava taktičko prilagođavanje, a počinje nešto što bi imalo šire posledice.
Ruta preko Poljske i Baltika već je promenila način na koji se ovi napadi posmatraju. A sve ostalo — reakcije, granice i naredni potezi — ostaje u zoni procene koja se, kako se čini, još uvek formira.
