Hipertenzija, poznata i kao visok krvni pritisak, predstavlja jedan od najčešćih zdravstvenih problema današnjice i značajan faktor rizika za ozbiljne kardiovaskularne bolesti, uključujući srčani i moždani udar.
Ljudi koji pate od ovog stanja trebalo bi da budu posebno oprezni sa svojom ishranom i načinom života, upozorava akademik Ruske akademije medicinskih i tehničkih nauka (AMTS RF), reumatolog i neurolog dr Pavle Evdokimenko.
U razgovoru za Aif dr Evdokimenko je istakao da osobe sa visokim krvnim pritiskom treba da izbegavaju prekomerni unos soli i namirnice koje sadrže kofein.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
So je jedan od ključnih faktora koji mogu doprineti povećanju krvnog pritiska, jer izaziva zadržavanje tečnosti u organizmu i dodatno opterećuje krvne sudove.
Kofein, koji se nalazi u kafi, čaju, energetskim napicima i nekim vrstama čokolade, može izazvati privremene skokove pritiska, posebno kod ljudi koji su već skloni hipertenziji.
Osim toga, mnogi prerađeni i industrijski proizvodi, poput brze hrane, konzerviranih obroka, suhomesnatih proizvoda i grickalica, sadrže skrivene količine soli i aditiva koji mogu dodatno pogoršati stanje.
Stoga je preporuka lekara da se hipertoničari drže ishrane bogate svežim voćem i povrćem, namirnicama bogatim kalijumom, magnezijumom i vlaknima, kao što su banana, spanać, avokado i orašasti plodovi.
Dr Evdokimenko je u svojoj analizi naglasio da su određene kategorije ljudi pod većim rizikom od razvoja hipertenzije. U prvom redu, to su osobe koje vode sedentaran način života, odnosno one koje se ne kreću dovoljno.
Nedostatak fizičke aktivnosti može dovesti do povećane telesne težine, smanjenja elastičnosti krvnih sudova i povećanja otpornosti perifernih arterija, što dodatno pogoršava problem sa visokim pritiskom.
Gojaznost je još jedan ključni faktor rizika. Višak telesne mase povećava opterećenje srca i doprinosi upalnim procesima u organizmu, koji mogu narušiti funkciju krvnih sudova i dovesti do njihove ukočenosti.
Još jedan bitan aspekt koji ne treba zanemariti jeste napetost u vratnom delu kičme. Dr Evdokimenko je objasnio da tenzija u ovom delu tela može doprineti smanjenom protoku krvi u mozak, što može dovesti do refleksnog povećanja krvnog pritiska.
Ljudi koji provode mnogo vremena sedeći za računarom, imaju nepravilno držanje ili pate od cervikalne osteohondroze, mogu imati veći rizik od problema sa pritiskom.
Pored ovih faktora, hipertenzija može biti povezana i sa oboljenjima bubrega, jer bubrezi igraju ključnu ulogu u regulaciji krvnog pritiska. Kada bubrezi ne funkcionišu kako treba, dolazi do zadržavanja natrijuma i tečnosti u organizmu, što direktno povećava krvni pritisak.
Jedan od interesantnih zaključaka koje je izneo dr Evdokimenko jeste povezanost hipertenzije sa vremenskim uslovima. On je podsetio da se simptomi hipertenzije često pogoršavaju tokom naglih promena vremena, posebno u proleće i jesen, kada dolazi do skokova atmosferskog pritiska.
Ovakve promene mogu izazvati vazospazam (stezanje krvnih sudova), što dodatno otežava cirkulaciju i povećava rizik od kardiovaskularnih problema.
Osobe sa hipertenzijom često osećaju glavobolju, vrtoglavicu, umor i nelagodnost kada dođe do ovih klimatskih promena. Stoga je preporučljivo da u takvim periodima posebnu pažnju obrate na ishranu, unos tečnosti i redovno uzimanje terapije ukoliko im je prepisana.
Iz analize dr Evdokimenka jasno proizilazi da je hipertenzija kompleksno stanje koje ne zavisi samo od jednog faktora, već od kombinacije ishrane, načina života, fizičke aktivnosti i genetske predispozicije.
Međutim, postoje efikasni načini kako ljudi mogu preuzeti kontrolu nad svojim zdravljem i smanjiti rizik od komplikacija:
Smanjenje unosa soli – Preporučuje se da dnevni unos natrijuma ne prelazi 2.300 mg (približno jedna kašičica soli), a kod ljudi sa visokim pritiskom još manje.
Ograničenje kofeina – Iako nije neophodno potpuno izbaciti kofein, preporučuje se njegovo umereno konzumiranje, posebno kod osoba koje su osetljive na skokove pritiska.
Redovna fizička aktivnost – Vežbanje, čak i lagane šetnje od 30 minuta dnevno, može značajno poboljšati cirkulaciju i pomoći u regulisanju krvnog pritiska.
Upravljanje stresom – Tehnike relaksacije, meditacija, joga i pravilno disanje mogu pomoći u smanjenju napetosti i povoljno delovati na krvni pritisak.
Pravilno držanje tela i masaže – Smanjenje napetosti u vratnom delu kičme može doprineti boljoj cirkulaciji i smanjenju refleksnog porasta pritiska.
Praćenje vremena i prilagođavanje navika – Osobe koje su osetljive na promene vremenskih uslova treba da u kritičnim periodima budu opreznije sa ishranom, fizičkom aktivnošću i hidratacijom.
Hipertenzija je ozbiljno stanje koje zahteva pažljivo upravljanje i disciplinovan način života. Saveti dr Pavla Evdokimenka naglašavaju značaj pravilne ishrane, fizičke aktivnosti i izbegavanja faktora rizika kako bi se krvni pritisak držao pod kontrolom.
Posebno je važno razumeti da hipertenzija nije samo rezultat jednog uzroka, već kombinacija više faktora koji zahtevaju holistički pristup u njenom lečenju i prevenciji.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
