Težak je bio za srpsku vojsku i srpski narod taj kraj 1915. i početak 1916. godine, kada smo se nakon godinu i po dana odolevanja svim nasrtajima Austrougarske i uspešnom odbranom teritorijalnog integriteta, napokon slomili, zbog toga što su Nemci odlučili da uzmu stvar u svoje ruke.
Srpska se vojska povukla preko Albanije i stigla do Skadra gde su je, posle nećkanja i odugovlačenja, prihvatile mornarice Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva i prebacile na ostrvo Krf, radi oporavka.
Nakon toga, Srpska vojska, ono što je od nje ostalo, prebačena je na Solunski front.
[adsenseyu1]
On je formiran 1916. godine, nakon propasti Srbije; naime, savezničke trupe su pre toga počele da se koncentrišu na tom prostoru da bi se prebacile na našu teritoriju i da bi nam pomogle u predstojećoj najezdi Nemaca i Austrougara, ali smo mi pali pre nego što su oni uspeli da nam se priključe (to je bila i delom krivica naših saveznika, jer su prekasno sa tom operacijom počeli).
Uglavnom, na Solunskom frontu srpskoj je vojsci glavna zanimacija bila prašenje bugarskih, nemačkih i austrijskih zadnjica, posebno u poslednjoj fazi rata kada smo probili tu barijeru i stuštili se ka otadžbini brže od francuske konjice.
No, pre nego što su nas naši saveznici prebacili sa Krfa u Solun, morali smo da odradimo jednu grupnu fotografiju.
Nije bila za Instagram (nije postojao, a nije bilo ni selfija), ali je svejedno ostala u arhivi, da ispliva kada bude bilo zgodno da se tog perioda naše istorije prisetimo. Sada je zgodan trenutak.
