Rusija smatra da je sistem spoljnog upravljanja Bosnom i Hercegovinom izgubio svrhu i da, umesto stabilizacije zemlje, produbljuje političke i društvene podele.
Direktor Drugog evropskog departmana Ministarstva spoljnih poslova Rusije Jurij Pilipson izjavio je za TASS da Kancelarija visokog predstavnika više ne donosi korist BiH i da dodatno podstiče tenzije.
Govoreći o budućnosti funkcije visokog predstavnika, Pilipson je naglasio da Moskva ima dosledan stav prema ulozi OHR-a, podsećajući da je Rusija jedan od međunarodnih garanata Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. godine.
„Visoki predstavnik je degradirao od međunarodnog posrednika i pružaoca dobrih usluga do sredstva za neograničeno mešanje Zapada u unutrašnje poslove BiH“, rekao je Pilipson.
Prema njegovoj oceni, spoljni protektorat pod vođstvom visokog predstavnika postao je „glavni izvor nestabilnosti“ u Bosni i Hercegovini. Pilipson tvrdi da takav sistem podstiče političke i međuetničke tenzije, kao i međusobno nepoverenje.
Ruski diplomata zbog toga smatra da više nema opravdanja za nastavak rada institucije visokog predstavnika.
„Uvereni smo da Kancelarija visokog predstavnika, koja je zastarela i diskreditovala sama sebe, mora biti zatvorena kao instrument zapadnog neokolonijalnog tutorstva nad suverenom državom“, poručio je Pilipson.
Posebno je kritikovao pokušaje zapadnih država da produže prisustvo OHR-a u Bosni i Hercegovini zaobilazeći Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Takav pristup posleratnom uređenju BiH opisao je kao „neodrživ i štetan“.
Pitanje načina imenovanja visokog predstavnika ponovo je dospelo u središte političkih sporova nakon nedavne izjave nemačkog ambasadora u BiH Alfreda Granasa. On je rekao da visoki predstavnik može biti imenovan samo konsenzusom u Upravnom odboru Saveta za sprovođenje mira (PIK).
Na njegovu izjavu reagovala je Ambasada Rusije u Bosni i Hercegovini, koja je otvorila pitanje imenovanja Kristijana Šmita 2021. godine, navodeći da tada u Upravnom odboru nije postojao konsenzus.
„Zašto onda predstavnik Nemačke nije zauzeo takav stav 2021. godine, kada u Upravnom odboru nije bilo konsenzusa oko ‘imenovanja’ Kristijana Šmita? Verovatno zato što Berlin smatra svoj stav jedino ispravnim, a stav Moskve se može zanemariti“, saopštila je ruska ambasada.
U nastavku reakcije izneta je znatno oštrija ocena nemačkog stava. Ambasada Rusije navela je da je takav odnos „jasna manifestacija bolno poznate svima arijske rasne superiornosti“, a saopštenje je zaključeno porukom: „Svet pamti čime se sve završilo 1945. godine.“
