Za broj 27 vezuju se brojna verovanja i misterije, a tome je najviše doprinela činjenica da je mnogo muzičara umrlo baš kada je imalo toliko godina. Naime, samo između 1969. i 1971. umri su: Brajan Džons, Alan Vilson, Džimi Hendriks, Dženis Džoplin, Džim Morison.
Živeli su po čuvenoj rečenici Džona Dereka: „Živi brzo, umri mlad i budi lep leš“ iz filma „Knock on any door iz 1949. godine. Ta rečenica oslikavala je nemirni duh mladih u svetu poroka.
Ideja o „Klubu 27“ se rodila tek 1994. godine kada se ubio frontmen Nirvane Kurt Kobejn, jer do tada niko nije primetio da su ove prerano ugašene zvezde imale sve 27 godina. Do ovog zaključka došao je Kobejnov i hendriksov biograf Čarls Kros, kada se spisak iznenada produžio.
Ideja o „Klubu 27“ se rodila tek 1994. godine kada se ubio frontmen Nirvane Kurt Kobejn, jer do tada niko nije primetio da su ove prerano ugašene zvezde imale sve 27 godina. Do ovog zaključka došao je Kobejnov i hendriksov biograf Čarls Kros, kada se spisak iznenada produžio.
Za prvog člana ovog kluba smatra se da je prodao dušu đavolu
Sve je počelo s bluz gitaristom Robertom Džonsonom i legendom koja kaže da je prodao dušu đavolu na raskršću puteva u Misisipiju. Njegova smrt u 27. godini obavijena je velom misterije iako se pretpostavlja da je otrovan. Od tada, broj 27 u rokenrolu dobija status kulta, ili pak kletve.
Kurt Kobejn bio je opsednut tim brojem od malena
Vođa grupe „Nirvana“, u 27. godini puškom je sebi oduzeo život petog aprila 1994. U Kobejnovoj biografiji navodi se kako je muzičareva sestra tvrdila da je Kurt još kao dete izrazio želju da se učlani u famozni „klub 27“. Ta svedočenja, oproštajna poruka „bolje je izgoreti nego izbledeti“ (citirao je Nila Janga) i činjenica da je u pitanju samoubistvo, deluju kao da je namerno postao član kluba.
Njegov život je bio oslikan vrtoglavim uspehom grupe, borbom sa zavisnošću, kao i burnom vezom sa pevačicom Kortni Lav. Nakon tri studijska albuma, u periodu od 7 godina postojanja grupe, Kobejn ostavlja oproštajno pismo u kome kaže da ne oseća više radost u stvaranju muzike, i izvršava samoubistvo.
Nekolicina muzičara posvetila su pesme ovom pop fenomenu, pa tako pesma „28“ Džonija Krejdža govori o smrti Morisona, Hendriksa i Džoplinove. Pesma „27“ grupe Fall Out Boy oslikava hedonistički stil rokenrola.
Mnogo se pisalo i o smrti vlasnice vrlo prepoznatljivog glasa Ejmi Vajnhaus. Poznata je bila po po svom dubokim soul glasu i frizuri, ali i po problemima koje je imala sa alkoholom i drogama. Njen poslednji koncert je bio održan upravo u Beogradu, kada je pred nekoliko hiljada ljudi izašla u ne tako dobrom stanju, teturajući se po bini. Nekoliko dana posle pronađena je mrtva su svom domu u 27. godini života.
Velika fama oko postojanja „Kluba 27“ podigla se kada su Brajan Džouns, Džimi Hendirks, Dženis Džoplin i Džim Morison, tim redosledom, preminuli u periodu od 3. jula 1969. do 3. jula 1971. godine – svi su imali 27 godina!
Hendriks i Džoplinova umrli su u razmaku od 26 dana, a Morison i Džouns dele isti datum smrti u razmaku od dve godine. Njihove smrti uglavnom su bile posledica alkohola i narkotika koje su prihvatali kao rokenrol stil života. Dženis je jednom prilikom rok kritičaru Dejvidu Daltonu rekla da ljudi vole nesrećne bluz pevače i da će više uživati ako misle da ona uništava sebe.
Džim Morison i Dženis Džoplin ne dele samo nesrećan broj 27, već su za vreme svojih karijera zajedno uživali u čarima rokenrol života. Džoplinova je čak jednom prilikom udarila pijanog Morisona flašom u glavu. A jedna od njenih poslednjih snimljenih pesama je rođendanska čestitka za Džona Lenona.
Dženis Džoplin – američka rok i bluz pevačica, tekstopisac i muzički aranžer.
Karijeru je počela kao kantri i bluz pevačica po barovima, svetsku slavu je stekla krajem šezdesetih godina 20. veka kao pevačica psihodelične rok-esid grupe “Big Brother and the Holding Company“, a kasnije kao solo pevačica u karakterističnom “hipi“ trendu. U kratkotrajnoj karijeri koja je trajala samo četiri godine izbacila je veliki broj hitova.
Na Vudstoku 1970.godine bila je jedna od najvećih atrakcija rame uz rame sa Džimijem Hendriksom, Džoom Kokerom i grupom “The Who“. Preterano konzumiranje alkohola i teških droga od rane mladosti doveli su do toga da je u 27. godini života preminula zbog predoziranja heroinom. Četvrtog oktobra 1970. godine pronađena je u beživotnom stanju u hotelskoj sobi okružena heroinom, vinom i votkom.
Džimi Hendriks – američki tekstopisac, gitarista i pevač, kulturna ikona svog doba
Džimi Hendriks je i danas jedan od najpoznatijih gitarista sveta. Sam je naučio da svira, pa zbog toga nije umeo da čita note, bio je levoruk i zbog toga je svirao gitaru naopako.
Muzički kritičari i obožavaoci ga smatraju najtalentovanijim i najuticajnijim gitaristom u istoriji rok muzike i jednim od najvažnijih muzičara 20. veka. Prvi uspeh je imao u Engleskoj, zahvaljujući Lindi Kejt, tadašnjoj devojci gitariste „Rolingstonsa“, Kita Ričardsa.
Kao veliki Hendriksov fan, ona je pričala o njemu Česu Čendleru, basisiti grupe Enimals, a ovaj je, nakon što ga je čuo, pozvao u London gde se vrlo brzo probio u vrh muzičke scene. Svetsku slavu je stekao 1967. god. na Monterei Pop festivalu
Umro je 1970. godine pod nerazjašnjenim okolnostima, u 27. godini, ostavivši hitove “Purple Haze“, “Hey Joe“, “Foxy Lady“, “Voodoo Child“…
Džim Morison – američki pesnik, pisac, tekstopisac i pevač i vođa rok grupe “The Doors“
Postao je poznat po mračnim i ekscentričnim pesmama i vrlo provokativnim koncertima. Zbog toga i zbog njegovih divljih nastupa, kojima je dovodio publiku u delirijum, a kritičare do nervnog sloma, smatraju ga najharizmatičnijim pevačem u istoriji rok muzike.
Postao kulturna ikona generacije. Nakon vrtoglavog uspeha, počeli su problemi sa alkoholom i drogom koji su kulminirali iznenadnom smrću. Zvanična verzija je da je umro od predoziranja heroinom, međutim, to nikada nije potrvđeno. A njegova skrivena sahrana samo je učinila slučaj još tajanstvenijim.
Brajan Džouns – engleski muzičar i osnivač i kum “Stonsa“
Njegovo korišćenje tradicionalnih narodnih instrumenata u pesmama bili su sastavni deo menjanja zvuka grupe. Iako je prvenstveno on bio frontmen i menadžer Stonsa, polako je bio guran u stranu od Mika Džegera i Kejta Ričardsa, jer je počeo da se odaje alkoholu i drogama.
Kako je Brajan dublje tonuo u alkoholizam, tako je njegova uloga u grupi bivala sve manja, zato se 1969. godine razišao sa Stonsima, a njegovo mesto je zauzeo gitarista Mik Tejlor.
Manje od mesec dana kasnije Brajan je nađen mrtav u svom bazenu, a kao uzrok smrti je navedeno davljenje u pijanom stanju. Postoje još teorije da je dobio napad astme u bazenu, da se predozirao heroinom, pa čak i da je ubijen.
Bil Vajman, originalni basista Stonsa, je za njega rekao:
– On je formirao grupu, on je izabrao članove, dao je grupi ime, izabrao muziku koju ćemo svirati, ugovarao nam svirke. Bio je veoma uticajan, veoma važan. A onda je polako gubio sve to.
Iako astrološko učenje pretpostavlja prokletstvo kao pojavu, u slučaju “Kluba 27” ne postoje egzaktne podudarnosti koje bi ukazale na to, a još manje kojima bi se dokazala kritičnost baš 27. godine života tih umetnika. Ipak, svi nabrojani umetnici su imali određene položaje planeta u horoskopu koji su ukazivali na komplikacije sa opijatima i kritičnost baš te godine kada su i stradali.
Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti naše najbolje vesti kao i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama zbog specifičnog sadržaja
Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
(stil.kurir.rs)
