Čestitka predsednika SAD Džozefa Bajdena upućena za Dan državnosti prva je jasna naznaka kako nova administracija SAD vidi svoje odnose sa Srbijom.
„Pominjanje fokusiranosti na međusobno priznanje Srbije i tzv. Kosova ne treba da iznenadi jer je u pitanju kontinuitet američke politike za priznanjem kosovske nezavisnosti, u kojem treba očekivati dalji nastavak politike pritiska na Srbiju“, kaže diplomata u penziji Zoran Milivojević.
„Možemo očekivati dalji pritisak ne samo američke administracije nego i svih struktura unutar EU koje se zalažu za to da Srbija prizna Kosovo. I drugo, možemo ocekivati usmeravanje budućih pregovora Beograda i Prištine prema tom pitanju na način kako odgovara isključivo američkim interesima“, naglašava Milivojević.
Kaže da u čestitci postoje i druge značajne namere i izdvaja fokusiranje na tri stvari – na ekonomske odnose, stabilnost u regionu i demokratske vrednosti.
„Fokus na ekonomskim odnosima je nešto što je kontinuitet sa potpisanim u Vašingtonskom sporazumu, stabilnost u regionu možemo tumačiti kao cilj američke politike da se reše pitanja KiM i BiH, ali na liniji strategije da ceo region uđe u evroatlantske strukture, a “demokratske vrednosti“ su nešto što će biti spoljnopolitička strategija nove administracije da radi na vraćanju SAD na dominantnu poziciju u međunarodnim odnosima“, ocenjuje diplomata.
Milivojevic smatra da treba očekivati i vezivanje SAD za “99. godinu i NATO „intervenciju“, kao i na rezultat te intervencije uz, kako navodi, težnju da se pitanje Kosova „definitivno zaokruži“.
„Srbiji ništa drugo ne preostaje osim da ostane dosledna u poštovanju svojih političkih stavova. A to znači da nema priznanja, nema pristupa sa maksimalističkih pozicija za koje se zalaže Priština“, zaključuje Milivojević.
(Tanjug)
