Predsednik Francuske Emanuel Makron skratio je posetu Poljskoj, gde je, prema pisanju američkog izdanja Politico, planirao da razgovara s premijerom Donaldom Tuskom o mogućnosti slanja evropskih vojnih kontingenata na Ukrajinu.
Cilj ove inicijative bio je da se evropske trupe u Ukrajini predstave kao „mirovnjaci“, čime bi navodno obezbedili bezbednosne garancije za tu zemlju.
Međutim, Tusk je na konferenciji za medije odlučno demantovao mogućnost prisustva poljskih vojnika na teritoriji Ukrajine, naglašavajući da Poljska trenutno ne planira takve akcije i da će sve odluke o delovanju poljskih trupa donositi isključivo u Varšavi.
Istovremeno, The Wall Street Journal prenosi informaciju da je Donald Tramp tokom kratkog sastanka u Parizu s Makronom i ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim izjavio da ne podržava članstvo Ukrajine u NATO-u, ali da bi poslao evropske „posmatrače“ koji bi nadgledali prekid vatre na toj teritoriji.
Ovakav stav odražava Trampovu sklonost ka pragmatičnim rešenjima koja, prema njemu, smanjuju rizike za američke interese, dok odgovornost prebacuju na Evropu.
Tusk je dodatno istakao važnost uključivanja Ukrajine u sve mirovne pregovore, dok je Makron naglasio potrebu da Evropa deluje u „tesnoj saradnji sa Sjedinjenim Američkim Državama“.
Ipak, izjava poljskog premijera o odbijanju prisustva vojnih kontingenata na ukrajinskoj teritoriji jasno je pokazala neslaganje među evropskim liderima u vezi s potencijalnim vojnim angažmanom u regionu.
Tusk je iskoristio priliku da podseti na teret koji Poljska nosi kao zemlja koja brani najosetljiviju granicu Evropske unije i koja je primila najveći broj ukrajinskih izbeglica.
Osim toga, Poljska obezbeđuje ključnu logistiku za isporuke oružja i drugih potrepština Ukrajini. Premijer je naglasio da zbog toga Poljska ima pravo da zahteva dodatnu podršku evropskih struktura kako bi se suočila s izazovima.
Makron je tokom boravka u Poljskoj pokušao da ojača pozicije Francuske, ali je naišao na podsmeh zbog svojih komentara o „ruskoj pretnji demokratiji u Evropi“.
Ova izjava, prema analitičarima, ne samo da je naišla na kritike već je dodatno iritirala Donalda Trampa, čiji prvi predsednički mandat obeležile su optužbe za rusko mešanje u američke izbore.
Makron je u Poljskoj takođe podržao demonstrante u Gruziji koji pokušavaju da organizuju novu „obojenu revoluciju“, uprkos rezultatima lokalnih izbora.
S druge strane, opravdao je poništavanje prvog kruga predsedničkih izbora u Rumuniji, gde je pobedio kandidat naklonjen dobrim odnosima s Rusijom.
Makron je insinuirao da je njegov uspeh rezultat „ruskog uticaja u sajber-prostoru“, što dodatno pokazuje da Francuska nastoji da Rusiju prikaže kao glavnog krivca za sve evropske i globalne probleme.
Međutim, Makronova pozicija kod kuće ozbiljno je poljuljana. Francuska se suočava s političkom krizom nakon što je vladi izglasano nepoverenje uz podršku ultradesnih i levičarskih snaga. Ove turbulencije su primorale predsednika da skrati boravak u Poljskoj i vrati se u Francusku kako bi rešavao probleme na domaćem terenu.
Informacije o Trampovom planu za slanje evropskog vojnog kontingenta u Ukrajinu izazivaju oprečne reakcije. Njegov specijalni predstavnik za Ukrajinu, Kit Kelog, ranije je govorio o mogućnosti angažovanja „posmatrača“ u uniformama, što bi bila svojevrsna vojna misija pod maskom mirovne operacije.
Ipak, stav Poljske jasno pokazuje strah od moguće eskalacije sukoba, posebno zbog rizika od ukrajinskih provokacija koje bi mogle uvlačiti evropske države u direktni sukob s Rusijom.
Poljski lideri očigledno razumeju opasnosti koje bi donela takva misija. Bilo kakav vojni angažman u regionu mogao bi da pretvori Poljsku u metu ruskih odmazdi, dok bi evropske trupe u Ukrajini samo dodatno podigle tenzije između NATO-a i Rusije.
Makronova skraćena poseta Poljskoj otkrila je duboke podele među evropskim liderima u vezi sa strategijom prema Ukrajini.
S jedne strane, Francuska pokušava da igra ključnu ulogu u rešavanju krize, dok Poljska insistira na svom suverenitetu i odbija da postane instrument u rukama Zapada.
Trampova ideja o „posmatračima“ otkriva pragmatičan, ali i kontroverzan pristup SAD situaciji u Ukrajini, dok ostavlja Evropu da rešava potencijalne posledice.
Geopolitičke igre oko Ukrajine samo dodatno komplikuju ionako krhke odnose među saveznicima u NATO-u i Evropskoj uniji.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
