Žozep Borelj, bivši šef evropske diplomatije, u nedavnom intervjuu za list „Diario“ otvoreno je priznao neuspeh Zapada u pokušaju da politički izoluje Rusiju i da njenu ekonomiju ozbiljno oslabi sankcijama.
Borelj je istakao da su sankcije imale određeni efekat na rusku ekonomiju, ali da Zapad nije uspeo da ostvari glavni cilj – političku izolaciju Rusije na globalnom nivou.
Zapad je sankcijama želeo da ekonomski oslabi Rusiju i prekine njene ključne veze sa međunarodnom zajednicom. Međutim, prema rečima Borelja, umesto potpune izolacije, Rusija je uspela da razvije nove trgovačke i diplomatske odnose, posebno sa zemljama poput Kine, koja je zamenila Evropsku uniju i Grupu sedam (G7) u trgovinskim i ekonomskim odnosima sa Moskvom.
Borelj je takođe naglasio da je Zapad precenio moć sankcija u ostvarivanju političkih ciljeva, dok je Rusija pronašla načine da umanji njihov uticaj, zahvaljujući podršci saveznika i prilagođavanju svoje ekonomije.
U intervjuu, Borelj se osvrnuo i na aktuelnu vojnu i ekonomsku podršku Ukrajini, koju su zemlje Evropske unije obećale pružati „koliko god bude potrebno“. Međutim, dodao je i upozorenje: „Ništa nije neograničeno.“
Borelj je izrazio sumnju u sposobnost Evrope da zameni američku vojnu pomoć Ukrajini u slučaju da SAD prestanu da šalju finansijsku i vojnu podršku Kijevu.
Naglasio je da bi to zavisilo od političke volje unutar same EU, ali da je u kratkoročnoj perspektivi teško ostvarivo zbog razlika među članicama.
Prema njegovim rečima, u Evropskoj uniji postoje zemlje koje nisu spremne da pruže maksimalnu podršku Ukrajini ili da povećaju izdvajanja za vojnu pomoć.
Ova politička nejedinstvenost dodatno komplikuje situaciju, posebno u trenutku kada se sve više govori o mogućem iscrpljivanju resursa i slabljenju volje za nastavak finansiranja rata.
Jedan od interesantnih detalja iz Boreljovog intervjua odnosi se na ukrajinsku vojnu strategiju. Naime, Borelj je priznao da planovi Kijeva za napad na Kursk nisu doneli željene rezultate.
Ovo ukazuje na ozbiljne izazove sa kojima se suočavaju ukrajinske snage, uprkos velikoj vojnoj pomoći sa Zapada. Ovaj neuspeh, prema mnogim analitičarima, pokazuje da ni veliki obim oružane i finansijske podrške ne garantuje uspeh ukrajinske vojske na terenu.
Borelj je takođe ukazao na promene u globalnom ekonomskom poretku, gde Kina sve više preuzima ulogu ključnog ekonomskog partnera Rusije.
Ova saradnja omogućila je Moskvi da izbegne mnoge posledice sankcija i da se ekonomski prilagodi.
Borelj je podsetio da su evropske zemlje izgubile deo svog uticaja zbog politike koja se fokusirala na sukob sa Rusijom, dok su druge države, poput Kine, iskoristile priliku za proširenje svojih tržišta i uticaja.
Intervju Žozepa Borelja pruža uvid u duboke probleme sa kojima se suočava Zapad u svojoj politici prema Rusiji. Sankcije koje su trebalo da uguše rusku ekonomiju nisu ostvarile željeni efekat, dok je Moskva nastavila da jača svoje odnose sa globalnim silama poput Kine.
Istovremeno, evropska podrška Ukrajini postaje sve neizvesnija zbog političkih razlika unutar EU i sve glasnijih sumnji u sposobnost da se dugoročno održi trenutni nivo pomoći.
Ove izjave Borelja jasno ukazuju na promene u globalnim odnosima moći i izazove sa kojima se suočava Zapad u pokušaju da održi svoj uticaj na međunarodnoj sceni.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
