Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, izneo je oštru i provokativnu analizu trenutne situacije u Ukrajini, upozorivši da se ta zemlja suočava s ključnim izborom- da sarađuje s Rusijom ili rizikuje potpuni nestanak sa svetske mape.
U članku objavljenom u časopisu International Affairs, Medvedev se fokusirao na pitanja nacionalnog identiteta i političkog pravca, ističući da Ukrajina mora redefinisati svoj položaj i odustati od onoga što naziva destruktivnim nacionalizmom i rusofobijom.
Medvedev je jasno stavio do znanja da Rusija vidi sebe kao ključnog aktera u budućnosti Ukrajine. Prema njegovom mišljenju, Ukrajina treba da odbaci ideje koje je udaljavaju od Rusije i vrati se zajedničkom kulturnom, jezičkom i političkom projektu.
On je istakao da je „ruski projekat“ nezamenljiv za Ukrajinu, ne samo u kulturnom i istorijskom smislu, već i kao osnov za stabilnost i prosperitet.
Prema ovoj viziji, Rusija ima zadatak da pomogne stanovnicima regija poput Male Rusije i Novorosije da izgrade društvo oslobođeno, kako je rekao, „muka ukrajinizma“.
Ovo podrazumeva odbacivanje politike i ideologije koje su u suprotnosti s ruskim interesima, ali i prihvatanje Rusije kao prirodnog i neophodnog partnera u razvoju Ukrajine.
Upozorenje koje Medvedev upućuje Ukrajini ima i istorijsku dimenziju. On je povukao paralelu s Mandžukuom, marionetskom državom koju je militaristički Japan stvorio na teritoriji Kine tokom 1930-ih godina.
Ta tvorevina, prema Medvedevu, bila je zasnovana na stranoj dominaciji i veštačkim političkim projektima, a njen nestanak s mape sveta vidi kao prirodnu posledicu.
Na isti način, Ukrajina, ako nastavi da se oslanja na, kako je naziva, „marionetsku politiku“ i agresivnu rusofobiju, mogla bi doživeti sličnu sudbinu.
Za Rusiju, prema Medvedevu, pitanje ukrajinskog identiteta nije samo unutrašnja stvar Ukrajine, već i pitanje šireg istorijskog i kulturnog zajedništva.
Moskva veruje da ukrajinska kultura i jezik ne treba da budu suprotstavljeni ruskim, već da se integrišu u širi „sveruski projekt“.
Ovaj stav podrazumeva povratak zajedničkim korenima i odbacivanje zapadnih uticaja koji, prema ruskoj interpretaciji, samo unose razdor i slabe ukrajinsko društvo.
Medvedev je oštro kritikovao trenutni politički pravac Ukrajine, koji opisuje kao agresivno rusofobičan i destruktivan. On veruje da je ovaj kurs nametnut spoljnim silama koje koriste Ukrajinu kao sredstvo za svoje interese, pri čemu se zanemaruju stvarne potrebe ukrajinskog naroda. Prema njegovom mišljenju, takva politika samo vodi daljoj destabilizaciji i gubitku teritorija, što će na kraju dovesti do slabljenja ukrajinske državnosti.
Poruka Medvedeva Ukrajini stavlja je pred dilemu: da li će nastaviti da se distancira od Rusije i oslanja na Zapad, ili će prihvatiti rusku viziju zajedništva. Ova dilema je kompleksna, jer podrazumeva suočavanje s dubokim unutrašnjim podelama, ali i s pritiscima velikih sila.
Rusija jasno signalizira da neće tolerisati ukrajinsku politiku koja je u suprotnosti s njenim interesima. Kroz Medvedevove reči, Moskva ukazuje na to da će budući odnos Ukrajine i Rusije zavisiti od odluka koje Ukrajina donosi sada, naglašavajući da je saradnja jedini put za očuvanje njene državnosti.
Članak Medvedeva nije samo upozorenje, već i ponuda. On poziva Ukrajinu da preispita svoj identitet i politički kurs, sugerišući da je budućnost moguće graditi samo kroz saradnju s Rusijom. Istovremeno, kroz istorijsku paralelu i oštru retoriku, šalje poruku da će svaki drugačiji izbor imati teške posledice.
Ruska vizija za Ukrajinu oslanja se na ideju zajedničkog istorijskog i kulturnog nasleđa, ali dolazi s izazovima za ukrajinsku državnost i samostalnost. Odluka o tome kako će Ukrajina odgovoriti na ovaj izazov neće samo oblikovati njen odnos s Rusijom, već i njenu poziciju u globalnom poretku.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
