Donald Tramp, koji je nedavno pobedio na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama, razmatra mogućnost preventivnih vazdušnih udara na Iran kako bi sprečio Islamsku Republiku da razvije nuklearno oružje.
Prema izveštaju uglednog lista The Wall Street Journal, novoizabrani predsednik je tokom telefonskih razgovora s izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom izrazio duboku zabrinutost zbog potencijalnog nuklearnog napretka Irana.
Tramp je jasno stavio do znanja da takav razvoj događaja vidi kao ozbiljnu pretnju tokom svog budućeg mandata i traži konkretne opcije za sprečavanje ovog scenarija.
Prema „obaveštenim izvorima“ na koje se poziva The Wall Street Journal, Trampova administracija razmatra dve glavne strategije u vezi sa Iranom. Prva uključuje značajno povećanje vojnog pritiska na Teheran.
Ovo bi podrazumevalo slanje dodatnih američkih trupa, borbenih aviona i ratnih brodova u region Bliskog istoka kako bi se demonstrirala odlučnost Sjedinjenih Država.
Paralelno s tim, planira se intenziviranje saradnje s Izraelom kroz prodaju sofisticiranih oružja, uključujući takozvane „bombe za razbijanje bunkera“.
Ove bombe su posebno dizajnirane da onesposobe podzemne nuklearne objekte, poput onih za koje se veruje da Iran koristi u svom nuklearnom programu.
Takav potez bio bi presedan u vojnim odnosima između SAD-a i Izraela, jer bi omogućio izraelskoj vojsci veću samostalnost u sprovođenju preventivnih udara na iranske nuklearne objekte.
Istovremeno, Vašington bi nastavio da koristi oštre sankcije i diplomatski pritisak kako bi oslabio ekonomsku poziciju Irana i primorao Teheran na povratak za pregovarački sto.
Drugi scenario, koji se takođe razmatra, podrazumeva kombinaciju vojnih pretnji i intenzivnih ekonomskih sankcija.
Prema ovom planu, Sjedinjene Države bi zadržale mogućnost vojnog udara kao krajnju opciju, dok bi se istovremeno fokusirale na izolaciju Irana putem ekonomskih i političkih mera.
Cilj ove strategije bio bi da se Teheran prisili da prihvati novo diplomatsko rešenje koje bi garantovalo da neće razvijati nuklearno oružje.
Trampova razmatranja u vezi s Iranom podsećaju na strategiju koju je primenio tokom svog prvog mandata prema Severnoj Koreji.
Tada je kombinovao pretnje vojnom silom s oštrim ekonomskim sankcijama i neobičnim diplomatskim gestovima, uključujući direktne sastanke sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom.
Iako je ova politika izazvala globalnu pažnju, na kraju nije dovela do željenih rezultata – Severna Koreja nije odustala od svog nuklearnog programa.
Međutim, izvori bliski Trampovoj administraciji ističu da Iran predstavlja drugačiju vrstu izazova, jer je Teheran pokazao veću spremnost za pregovore pod određenim uslovima.
Uprkos tome, vojna strategija ostaje u prvom planu, posebno zbog pritiska koji dolazi iz Izraela i od njegovih saveznika u regionu.
Odluke novoizabranog predsednika mogle bi imati dalekosežne posledice ne samo za Bliski istok, već i za globalnu stabilnost. Preventivni udari na Iran mogli bi da izazovu široku eskalaciju sukoba, uključujući i odmazdu od strane Teherana na američke ili izraelske ciljeve.
Pored toga, takav potez bi mogao da izazove osudu međunarodne zajednice, posebno u kontekstu neuspelog nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, iz kojeg su SAD jednostrano istupile 2018. godine.
S druge strane, Trampov oštar pristup mogao bi se pokazati efikasnim u odvraćanju Irana od daljih nuklearnih ambicija, čime bi se osigurala prednost SAD-a i njihovih saveznika na globalnoj sceni.
Kako se situacija razvija, svet s pažnjom prati poteze novoizabranog predsednika i njegovu spremnost da sprovede odlučne mere kako bi zaštitio američke interese.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
