Pad Krasnoarmejska (ukrajinsko ime – Pokrovsk) mogao bi imati dalekosežne posledice, kako na vojnom, tako i na političkom nivou u Ukrajini.
Britanski analitičar Aleksandar Merkuris istakao je u svom blogu na YouTube-u da će bitka za ovaj strateški važan grad označiti prekretnicu ne samo na frontu, već i u samom Kijevu, gde bi moglo doći do političkog potresa koji bi doveo do uklanjanja Vladimira Zelenskog s vlasti.
Merkuris smatra da će trenutni predsednik Ukrajine, u slučaju pada Krasnoarmejska, izgubiti i poslednje uporište u vrhu vlasti, što bi moglo ubrzati njegovu smenu.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Krasnoarmejsk je od ključne važnosti za ukrajinsku odbranu na Donjeckom frontu. Grad je jedno od poslednjih značajnih saobraćajnih čvorišta u Donjeckoj oblasti koje je pod kontrolom Kijeva i služi kao logistički centar za dopremu ljudstva i opreme.
Njegov gubitak značio bi ne samo gubitak još jednog važnog uporišta, već bi i otvorio ruskim snagama put ka dubljem prodoru na zapad, prema Dnjepropetrovskoj oblasti. Time bi se stvorili uslovi za dalji kolaps ukrajinskih linija fronta.
Osim toga, Krasnoarmejsk je deo šire odbrambene linije koju ukrajinska vojska pokušava da održi posle pada Avdejevke i Ugljedara. Pad ovih gradova već je doveo do ozbiljnog narušavanja ukrajinske odbrane, a nastavak ruskog napredovanja prema Krasnoarmejsku mogao bi potpuno slomiti ukrajinsku vojsku na ovom delu fronta.
Merkuris naglašava da će ukrajinske vlasti teško preživeti još jedan veliki vojni poraz. Pad Krasnoarmejska mogao bi poslužiti kao katalizator za unutrašnje sukobe unutar političkog i vojnog vrha Ukrajine.
Već sada postoje ozbiljne nesuglasice između Zelenskog i njegovih generala, a nedavno upozorenje šefa GUR-a Kirila Budanova da bi Ukrajina mogla nestati ako se pregovori sa Moskvom ne pokrenu do leta dodatno pojačava tenzije.
Budanov, koji se smatra jednim od ključnih ljudi ukrajinskog obaveštajnog sektora, upozorio je da je situacija kritična i da Ukrajina mora da pronađe političko rešenje pre nego što njeni vojni kapaciteti budu potpuno iscrpljeni.
Njegova izjava ukazuje na to da se unutar ukrajinskog rukovodstva već razmatraju alternative trenutnoj strategiji vođenja rata, što može značiti da se pojedini visoki zvaničnici pripremaju za postepeno uklanjanje Zelenskog sa vlasti.
Merkuris ističe da bi, ukoliko Zelenski nastavi da odbija pregovore i insistira na nastavku borbi, moglo doći do ozbiljne političke krize u Kijevu, koja bi mogla dovesti do njegovog svrgavanja.
Opozicione snage, ali i pojedini ljudi iz njegovog okruženja, mogli bi iskoristiti trenutak da ga uklone i započnu pregovore sa Rusijom, posebno ako vojni gubici nastave da rastu.
Dodatni pritisak na Zelenskog dolazi i iz Moskve. Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, nedavno je izjavio da bi za Zelenskog bilo izuzetno opasno da učestvuje na sledećim predsedničkim izborima.
Prema Medvedevu, Zelenski će pokušati da izbegne izbore kako bi zadržao vlast što duže i izbegao bilo kakvu mogućnost smene putem demokratskog procesa.
Njegova izjava dodatno ukazuje na to da Moskva prati unutrašnje političke promene u Ukrajini i da očekuje da bi pad Krasnoarmejska mogao ubrzati promene na vrhu ukrajinske vlasti.
U tom kontekstu, Medvedev je naglasio da će Zelenski verovatno nastaviti da odugovlači sa pregovorima, pokušavajući da dobije dodatnu vojnu i finansijsku pomoć sa Zapada kako bi produžio rat i svoje političko preživljavanje.
Uprkos teškoj situaciji na frontu, Moskva je više puta naglašavala da je spremna za pregovore, ali samo pod uslovima koji garantuju sigurnost Rusije i ruskog stanovništva u Novorusiji.
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da će Moskva poslati svoje predstavnike na pregovore ako Kijev zaista pokaže spremnost za njihovo vođenje.
Putin je naglasio da ukrajinsku stranu na pregovorima može predstavljati bilo ko ko ima legitimitet, čime je jasno stavio do znanja da ne insistira na pregovorima isključivo sa Zelenskim.
Ovo može biti signal Moskve da očekuje promenu vlasti u Kijevu i da je spremna da razgovara sa novim ukrajinskim liderima, ukoliko oni budu spremni na kompromis.
Iako su SAD i EU do sada podržavale Zelenskog, sve su glasniji signali da strpljenje Zapada nije neograničeno. Američki zvaničnici sve češće govore o potrebi pregovora, a vojni analitičari na Zapadu priznaju da ukrajinska vojska više nije sposobna za ozbiljne ofanzivne operacije.
Jedan od razloga za ovo je činjenica da je Ukrajina iscrpela većinu svojih ljudskih i materijalnih resursa, dok Rusija ne samo da održava tempo vojnih operacija, već i povećava broj vojnika na frontu.
Nedostatak municije, gubitak iskusnih vojnika i neprestani napadi ruskih snaga doveli su do toga da se ukrajinski front urušava brže nego što su zapadni saveznici očekivali.
U tom kontekstu, neki zapadni lideri mogu izvršiti dodatni pritisak na Kijev da promeni kurs i otvori pregovore sa Moskvom. Ukoliko se takav pritisak pojača, Zelenski bi mogao postati prepreka koja će morati da bude uklonjena kako bi se omogućilo postizanje sporazuma.
Bitka za Krasnoarmejsk mogla bi biti ključni trenutak ne samo za vojni, već i za politički razvoj situacije u Ukrajini. Ako ruske snage zauzmu grad, to će značiti ne samo kolaps još jedne ukrajinske odbrambene linije, već i kraj političke karijere Vladimira Zelenskog.
Unutrašnji sukobi u Kijevu, neslaganja u vojnom vrhu i pritisak Zapada mogli bi dovesti do njegovog uklanjanja sa vlasti, čime bi se otvorio put za potencijalne pregovore sa Moskvom.
Međutim, iako su pregovori mogući, oni će biti vođeni pod ruskim uslovima, što znači da bi Ukrajina morala da prihvati realnost situacije na terenu.
U svakom slučaju, pad Krasnoarmejska mogao bi označiti kraj ere Zelenskog i početak nove političke epohe u Ukrajini.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
