Nisam promenio stavove, iako sam bio šest meseci u zatvoru, u tamnicama SBU. Nastavljam da se borim. I danas želim da se uverim da postoji druga Ukrajina, koja se ne slaže sa politikom neonacizma koju vodi Zelenski, a ne sme javno da kaže svoje mišljenje, poručuje ukrajinski političar u intervjuu za RT
Viktor Medvedčuk, ukrajinski političar, bivši predsednik proruske partije „Opoziciona platforma – za život“ i jedan od opozicionara predsednika Zelenskog, je u ekskluzivnom intervjuu za RT govorio o ukrajinskom zatočeništvu u kojem je proveo šest meseci, pravim namerama Zapada u Ukrajini, ali i o svojim planovima za budućnost.
Medvedčuk je, zbog svojih stavova, 12. aprila prošle godine bio uhapšen, neposredno pošto je njegova partija, inače druga po veličini u zemlji, proglašena nelegalnom, a potom u septembru oslobođen u razmeni zarobljenika.
Zajedno sa 55 ruskih vojnika, Medvedčuk je oslobođen 21. septembra, u razmeni u kojoj je pušteno i 215 ukrajinskih vojnika, uključujući 108 boraca i vođa neonacističkog puka Azov.
Medvedčuk je uhapšen zajedno sa desetinom drugih grupa koje su se protivile politici ukrajinskih vlasti.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Oponenti ga optužuju da je proruski političar, a ove tvrdnje on sam negira.
Ukrajinske vlasti Medvedčuka sumnjiče za veleizdaju i pokušaje pljačke nacionalnih resursa na Krimu.
U Ukrajini ga smatraju saveznikom ruskog predsednika Vladimira Putina, koga naziva „ličnim prijateljem“.
Tokom prethodnih godina Medvedčuk je igrao važnu ulogu u razmeni zatvorenika između Ukrajine i Donjecke i Luganske Narodne Republike.
Viktore Vladimiroviču, dugo ste ćutali. Ipak ste se odlučili da izađete iz senke i napisali ste veoma upečatljiv članak za „Izvestija“. Prvo, vratimo se malo unazad. Poslednje čega se svi sećamo je kada ste bili deo razmene zarobljenika. U trenutku kada ste saznali da ćete biti oslobođeni, koliko ste bili sigurni u to? Kako ste se osećali tog dana?
To su svakako bile višestruke emocije. Jer, s jedne strane, želeo sam da verujem, i verovao sam da će se ta razmena desiti. S druge strane, do samog kraja sam sumnjao da se to može dogoditi. Kada sam uoči tog 21. septembra, tačnije dan ranije, saznao da će doći do razmene, već sledećeg dana sam bio prebačen prvo avionom u Poljsku, gde sam proveo 12 ili 14 sati u avionu. Video sam da je bilo pregovora.
Sve vreme su me pratili predstavnici Glavne obaveštajne službe Ministarstva odbrane. Sa mnom su bili i službenici Bezbednosne službe Ukrajine (SBU), koji su stalno sa nekim pregovarali, shvatio sam da ne ide dobro, bar po njihovim rečima, da bih bio siguran da će do razmene doći. Tek kada su me iz Poljske avionom prevezli u Ankaru, gde sam video ruski avion, shvatio sam da će se razmena ipak desiti.
Iskreno sam zahvalan vlastima Ruske Federacije, koje su izašli u susret meni i mojoj porodici.
Bio je to najteži period u mom životu i životu moje porodice. Zahvalan sam što me nije sačekala teška sudbina koju bih doživeo u Ukrajini, gde bih dobio kaznu od 15 godina zatvora, i to zbog nezakonitog krivičnog gonjenja i falsifikovanja krivičnih dela koja su počela još 2019-2020. godine.
Oslobođeni ste u razmeni, po kom osnovu ste došli u Rusiju, kakav je vaš status sada, koja dokumenta imate, ako smem da pitam?
Moj status je veoma interesantan. Ja sam državljanin Ukrajine, bio i ostao. Čak imam i ukrajinsku ličnu kartu. Ali pre nekog vremena, kao što znate, Zelenski, koji je postavio sebi cilj da me uništi kao opozicionog političara, je naredio svojim ljudima da se nastave sudski postupci, istrage i sudske rasprave o mojim krivičnim delima. Sudski procesi se nastavljaju, a advokati brane moje interese u Ukrajini.
Zelenski je krenuo putem potpune bezobzirnosti, rekao bih, čak bezumlja. Oduzeo mi je državljanstvo jer su postojale sumnje da imam rusko državljanstvo. Ja nikada nisam imao rusko državljanstvo. Nije bilo potrebe za ovim, jer sam ja ukrajinski političar, bio i ostao.
Nisam pobegao, niti odustao. Nastavio sam da se borim, iako sam bio u kućnom pritvoru. Borio sam se i nakon što sam bio pušten, kao i posle razmene. Ova tri meseca, kao što ste spomenuli na početku našeg intervjua, i ta duga tišina… Pa, nije to baš tišina. Ovo je sistematski rad, kako bi se pomoglo ne samo Ukrajincima, već ukrajinskim i ruskim interesima, s obzirom na rat, smrt hiljada ljudi, uništenu infrastrukturu i činjenicu da se u Ukrajini vodi rat.
Ovaj rat nije u interesu Ukrajine, već Zapada. SAD, Britanija i mnoge druge zemlje, koje se bore protiv Rusije, napravile su od Ukrajine svojevrsni poligon, odskočnu dasku za konfrontaciju sa Rusijom, koju je predala vlada Zelenskog. Sve ovo vreme sam proveo okupljajući tim.
Došlo je mnogo ljudi iz Kijeva. Trenutno žive van Ukrajine. Neki od njih su u Rusiji, neki u Evropi, a neki u Turskoj. Oni su spremni da nastave borbu. Upravo je to navedeno u mom članku, iznosim argumente koji svedoče da je potrebno da se u Rusiji, u Ukrajini, i na Zapadu, čuje glas druge Ukrajine. Jer ona postoji.
Zelenski, koji ima stav isisan iz malog prsta, danas predstavlja Ukrajinu i kaže da se ukrajinski narod ujedinio. Ujedinio se jedino po pitanju antiruske histerije i pećinske rusofobije, što nije istina. Osim projekta „anti-Rusije“, na teritoriji Ukrajine postoje ljudi koji nikada nisu podržavali loše odnose Ukrajine i Rusije, ali se plaše da o tome javno govore.
Oni su Ukrajinci. Baš kao i ja. Bez obzira na oduzeto državljanstvo, smatram da je to direktno kršenje Ustava. I ne mislim tako samo ja. Danas je nemoguće oduzeti državljanstvo građaninu Ukrajine ako to nije lična želja čoveka. Ta odluka ne krši samo Ustav Ukrajine, već i međunarodnu konvenciju, kojoj se Ukrajina priključila, koja zabranjuje da građanin ostane bez ijednog državljanstva. Uprkos tome, borba sa političkim protivnikom, političke represije, nezakonito krivično gonjenje, guraju Zelenskog dalje, kako bi izvršio ovaj masakr do kraja. U svemu.
Nisam promenio stavove, iako sam bio šest meseci u zatvoru, u tamnicama SBU. Nastavljam da se borim, želim da se uverim da je ova druga Ukrajina stav ljudi, koji ne smeju javno da kažu svoje mišljenje ni u Rusiji, ni u Ukrajini, ni na Zapadu. Postoje ljudi koji predstavljaju drugu Ukrajinu. Ne Ukrajinu Stepana Bandere, već drugu Ukrajinu, koja nema veze sa izjavama i politikom neonacizma koju vodi Zelenski.
Sad ste regrutovali tim, sami ste rekli.
Da.
Imate tim. Zalažete se za novu Ukrajinu. Rekli ste u članku da je potreban novi pokret za spas Ukrajine, u kome se vi protivite da zemlja postane mesto geopolitičkih obračuna.
U pravu ste. Postoje ljudi koji se protive politici Zelenskog, i to je druga Ukrajina koja mora da se čuje. Ljudi koji veruju u drugu Ukrajinu, mogu da se ujedine i kažu: da, napustili smo Ukrajinu, ali mi smo Ukrajinci i želimo da razmišljamo o budućnosti Ukrajinaca. Predlažem da se postavi pitanje budućnosti Ukrajinaca, a ne o tome kakva će biti budućnost Ukrajine, jer danas, zapravo, Ukrajina ne postoji.
Bavim se ustavnim pravom, a Ustav kaže da je Ukrajina nezavisna, suverena, demokratska, pravna i društvena država. Nijedan od ovih zahteva danas ne odgovara statusu koji Ukrajina zapravo ima. Prestala je da bude nezavisna i suverena, jer je od 2014. godine potpuno prešla pod spoljnu kontrolu Zapada, SAD i Britanije. Ona danas nije pravna država. Jer šta se dešava u državi, kada se mediji protivzakonito zatvaraju, bez sudskog i ustavnog poretka koji to direktno predviđa, kada se uništavaju oni koji izražavaju drugačije gledište? U stvari, takva država ne postoji.
Ekonomija je uništena, pad BDP-a danas je više od 30 odsto. Kada je bila globalna kriza 2008-2009, ovaj pad je iznosio 14 odsto BDP-a, i poboljšan je do 2013. godine. Sve do 2019-2021 nisu mogli da obnove ono što je bilo u 2013. godini. Pad nivoa proizvodnje je 70 odsto, a nezaposlenost je 35 odsto. U stvari, nedostaje 5,6 miliona radnih mesta. Danas postoji pad poljoprivrede i industrije, a rast cena. Sve ovo ukazuje da se danas ne mogu realizovati nikakvi socijalni programi. Minimalna penzija je 57 dolara, dok su životni troškovi 70 dolara.
Nema države u Ukrajni, jer je osnova njene trenutne državne politike neonacizam, koji Zelenski i njegovo okruženje zagovaraju. Dokle god neonacizam vlada zemljom, pogrešno je govoriti o budućnosti zemlje. Predlažem da razgovaramo o budućnosti Ukrajinaca, onih koji se ne slažu sa politikom Zelenskog, onih Ukrajinaca koji su bili prinuđeni da napuste zemlju i nalaze se negde drugde.
Zadatak mog tima, koji se svakodnevno okuplja i sprema da nastavi aktivnosti, je da se neslaganje sa režimom mora izneti, mora se objasniti šta guši ove zapadne ideološke narative, koji su doveli do ove antiruske histerije i pećinske rusofobije, onih koji su svojim pritiscima stvorili ovu „anti-Rusiju“ na teritoriji Ukrajine. Moramo da delujemo na svest ljudi, otkriti istinu o Ukrajini danas. O budućnosti Ukrajine možemo da pričamo tek kada zemlja ne bude militaristička, i prestane da zagovara politiku neonacizma.
Jer, pod ovim okolnostima, Ukrajine u budućnosti ne može biti, sa politikom koju Zelenski vodi, i suprotstvalja ceo Zapad Rusiji predajom Ukrajine za poligon za vojne operacije u interesu Zapada. Jer rat se ne vodi za Ukrajinu, već isključivo za interese Zapada. To treba preneti ljudima, i izneti činjenice koje to svedoče.
Mislite li da se nešto može promeniti u Ukrajini? Da li će doći nova osoba, možda neki sledeći oligarh, ili neko drugi? Da li je moguće promeniti antiruske stavove u Ukrajini?
Moguće je promeniti antiruska osećanja. Za početak, postoje ljudi koji ih nemaju. Ne znam koliko ih ima, ali znam da postoje. Ima takvih ljudi, znam sigurno. Ovi ljudi se plaše da pokažu sebe i svoj glas, svoje postupke, jer će ih uništiti represivna mašina i bezakonje, koji su danas precrtali i pojam demokratije i vladavine prava, jer ne postoje pravo i sudovi, postoje samo uputstva Zelenskog i njegovog kriminalnog okruženja.
To se može promeniti, tako što ćete se objasniti ljudima. Na primer, čovek je napustio Ukrajinu i došao u Rusiju. Pa, kakvi su njegovi stavovi? Zar on Rusiju smatra agresorom? Ne, naravno. Štaviše, do 24. februara, prema zvaničnim podacima, u Rusiji je bilo oko 2,5 miliona Ukrajinaca koji su studirali ili radili u Rusiji. Da li su napustili Rusiju i na poziv Zelenskog se vratili u Ukrajinu? Mora da se neko vratio, ali to su izuzeci. Drugi su ostali. A koliko je miliona građana otišlo posle 24. februara? Kako? Napustili su svoju zemlju silom.
I ja sam morao da napustim zemlju. Zašto bih se odrekao svoje zemlje u kojoj su mi roditelji sahranjeni, i za koju sam vezan? Rođen sam u Ruskoj Federaciji, na Krasnojarskoj teritoriji, ali od mog 2. razreda porodica je živela u Ukrajini.
Ona je postala moja zemlja i mnogo toga sam uradio za nju, kada sam bio u javnoj službi i kada sam bio u politici. Ne smatram sebe neprijateljem ukrajinskog naroda. Da sam bio neprijatelj, ne bih bio izabran u parlamentu, a četiri puta sam biran, u četiri saziva. Ono što se dešava od 2014. godine, politika stvaranja „anti-Rusije“, eskalacije antiruske histerije i pećinske rusofobije, to mora da se razbije, i siguran sam da može.
Što se tiče države, kao što sam već argumentovano naveo, Ukrajine danas nema. Kakvi izbori mogu biti u Ukrajini? Zelenski može da ih raspiše, ali će da postavi sebe za predsednika i poslanike, poimenično, po spisku, koji ga slušaju i ne razmišljaju šta govori. I što je najvažnije, ne ocenjuju šta radi.
Danas je deo naše frakcije, na moju veliku žalost, stao na stranu koju smatram neprijateljskom, na stranu Zelenskog, ali to ne znači da treba da odustanemo. Kao što vidite, nisam odustao. Trebalo je da se smirim, uzimajući u obzir moju životnu priču, ali neću odustati. Verujem da je to moguće, ne samo moguće, već da se to mora učiniti.
Vaš novi pokret, o kome ste pisali u članku, o kome ćemo kasnije razgovarati, su komentarisali zapadni mediji. Kako vidite izlazak iz situacije u kojoj je Ukrajina?
Ovo je novi društveno-politički pokret, koji treba da pokaže da Zelenski nije u pravu. Jer, kada on kaže da je iza njegovih leđa jedinstven ukrajinski narod, i da Rusiju treba uništiti, a Zapad treba u tome da pomogne, ja kažem: nije tačno. Ali kada ujedinimo ljude koji su neopredeljeni i saznamo njihov stav, a iz nekog razloga sam uveren da je taj stav protiv vlade Zelenskog, biće potpuno drugačije.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Ovaj pokret će razotkriti činjenicu da Ukrajina nije jedinstvena u svojim stavovima, kao ni u svojoj navodnoj podršci Zelenskom i njegovom zločinačkom režimu. To je danas glavni zadatak. Govoriti o tome šta će ovaj društveni pokret raditi, kakvog će predstavnika izabrati, zavisi, siguran sam, od miliona ljudi. Onih koji su u Rusiji, koji su u delu Ukrajine, i onih koji se nalaze u Evropi.
To su milioni ljudi koji se ne slažu sa postupcima Zelenskog. Njih treba ujediniti zajedničkim idejama i predstavnikom, i tek tad govoriti i razmatrati o budućnosti Ukrajinaca, ali i o tome šta su danas spremni da urade, kako bi budućnost bila svetla. Ovo je još uvek daleko, i mnogo toga bi trebalo da se uradi.
Imate li neki plan za budućnost?
Za budućnost imam ne plan, već planove. Kada budem video mogućnost njihovih ostvarenja, svakako ću govoriti javno o njima.
Na kakvoj poziciji vidite sebe?
Gde?
U Ukrajini, naravno. Možda i ne.
Ne razmatram nikakve pozicije za sebe. Ni juče, kada sam vodio političku borbu, ni danas, nakon što sam šest meseci bio u pritvoru a nalazim se u Rusiji. Mislim da su danas glavna stvar ideje, a ideje imaju pristalice. A lideri, oni će se pojaviti. Čim postoje pristalice, oni će odrediti ko je lider, i koju poziciji možete da zauzmete u hijerarhiji. U Ukrajini je danas problem jer ima lidera, a nema ideja. Ovaj problem treba da se reši za budućnost Ukrajinaca.
I šta dalje? Šta bi opozicija dalje trebalo da uradi? Ideje nisu dovoljne. Kako postupiti?
U Ukrajini postoje ljudi, ali nema ideja. Mi imamo ideju. Ako bude lidera, biće i dela. Potrebno ih je sprovesti. Kako ćemo to uraditi, sve ćete videti. Činjenica da ćemo to učiniti, ili barem pokušati, je nedvosmislena.
Da li je članak u „Izvestijama“ prvi korak?
Da, to je prvi korak, naravno.
Koja je najvažnija misao u ovom članku? Šta su zapadni mediji primetili, kako vam se činila njihova reakcija? Primetili su da pominjete nuklearnu silu, kakve bojazni vide?
Zapad to najviše interesuje. I veoma je vredno, po mom mišljenju, što su to čuli. Jer moj stav je da je danas potrebno ići putem detanta, a moguć je ako se uzmu u obzir interesi, uključujući i interese Rusije i svih drugih zemalja, uključujući i bezbednosne interese. Ili suprotno, voditi politiku eskalacije koja bi mogla dovesti do svetskog rata.
Jer, kako nazvati činjenicu da svih 30 zemalja članica NATO-a, uključujući i one koje pretenduju na članstvo, pružaju pomoć u naoružavanju, i isporučuju poligonu koji se zove Ukrajina, a koji su Zapad, Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija zakupile od Zelenskog. Kako se to drugačije može nazvati? Sve se ovo može završiti danas, uključujući i nuklearni sukob.
Zapad danas sluša Zelenskog, koji ih podučava kako da svoje zemlje dovedu do siromaštva, kao što je on učinio u Ukrajini, i „inspiriše“ ih da zarate sa Rusijom, zemlje Zapada moraju da shvate do čega to može da ih dovede.
Ovo je moj stav, otvoreno sam rekao, nije bilo slučajno. Obratili su pažnju ne samo na to, već i šta sam izjavio o drugoj Ukrajini. Prepričavaju šta sam rekao o vladi u egzilu. Ali nije pitanje vlade u egzilu, čak i ako se formira, ona uvek ostaje tamo.
Danas treba uništiti ideologiju Zelenskog, koji zagovara da je Ukrajina jedinstvena, i da svi podržavaju njega i rat, da niko ne želi mir ili drugačiju budućnost za Ukrajince. Smatramo da takvih ljudi ima i da su oni takođe Ukrajinci, i da imaju pravo glasa. Mogu da govore i imaju pravo da budu saslušani.
Rekli ste jednu interesantnu stvar dok smo razgovarali pre intervjua, da Zelenski više sluša Veliku Britaniju, nego Sjedinjene Američke Države. Zašto tako mislite?
Uveren sam u to, uzevši u obzir analizu događaja, za koju sam siguran da nije urađena danas, u uslovima borbenih dejstava, već da datira od 2019. godine, naročito nakon njegove posete Velikoj Britaniji. Uticaj Velike Britanije je mnogo veći nego Sjedinjenih Američkih Država i uopšte Zapada.
Zapravo, Britanija drži uzde uticaja, upravljanja Ukrajinom i zauzima ozbiljan segment u pitanjima spoljne politike. Šta god da se desi, za Zelenskog i njegovo okruženje, sve će se završiti mirno. Zato su spokojno predali zemlju na rasparčavanje i dalje procese osiromašenja. Dali su državu kao platformu za konfrontaciju Rusije i Zapada.
Kakav je bio njihov plan?
Njihov plan je samo jedan. Ova konfrontacija je trebalo da bude usmerena na slabljenje Rusije i danas je očigledno da se to dešava. Štaviše, jasno je da Ukrajina ne može da pobedi Rusiju zbog poznatih okolnosti. Ali, pokretanje konfrontacije unutar Rusije, procesa koji oslabi Rusiju i rusku vlast, to je cilj koji je postavio Zapad. Cilj koji pokušavaju da ostvare Zelenski i njegovi ljudi.
Do sada nismo videli konfrontaciju unutar Rusije.
Hvala Bogu.
Mislite li da će Zelenski dugo ostati na ovoj poziciji?
Sudbina Zelenskog mi nije poznata. Moram, i veoma želim, da kažem da on mora da odgovara za sve što je uradio protiv Ukrajine i ukrajinskog naroda. Uništio je zemlju, doveo ju je do rata. Želim da vas podsetim na nešto što su mnogi danas nažalost zaboravili, a što se dogodilo 24. februara 2022. godine.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Dok sam bio u kućnom pritvoru, često sam davao intervjue i govorio da treba izbeći rat i učiniti sve kako bi se sprečio. Pitanje je da li je Zelenski to mogao da uradi. Tvrdim da je mogao, štaviše, uveren sam da je bio u obavezi to da uradi. Morao je da postupa u skladu sa Minskim sporazumima. Ali, poznate su vam skorašnje izjave Merkelove i Olanda, pa čak i Porošenko pokušava da kevće i laje o svemu tome.
Niko nije nameravao da ih ispoštuje.
Da.
Šta može da garantuje da neće doći drugi koji će isto postupati?
To treba iskoreniti. Znate li šta je glavno u članku koji sam napisao? Uzroci. Više od polovine članka čine uzroci, dešavanja nakon završetka „Hladnog rata“.
Izgraditi nešto novo, novi svet?
Da, sada treba iskoreniti uzroke koji su doveli do toga. To će biti moguće tek kada ne bude neonacizma u državnoj politici, kada ne bude militarističke države. Ljudima u Ukrajini ponovo skrećem pažnju da ne govorimo o budućnosti zemlje, već o budućnosti Ukrajinaca. Doći će drugačija budućnost. To je glavno čime želimo da se bavimo.
Nezavisnom Ukrajinom?
Nisam to rekao. Rekao sam budućnošću.
Budućnošću Ukrajinaca?
Budućnošću Ukrajinaca. A u kojoj zemlji i kako će oni živeti, to moraju da odluče upravo Ukrajinci, koji trenutno predstavljaju drugu Ukrajinu.
(RT)
