Da li Makron ima svog favorita za novog papu? Italijanski mediji bruje o uticaju Pariza na izbor u Vatikanu
Dok se Rim priprema za novu konklavu posle smrti pape Franje 21. aprila, u italijanskoj javnosti sve glasnije odjekuju tvrdnje da predsednik Francuske Emanuel Makron pokušava da utiče na izbor sledećeg poglavara Rimokatoličke crkve.
U epicentru spekulacija nalaze se večere, stari prijatelji i sve dublja politička tenzija između Pariza i Rima.
Prema pisanju francuskog lista Le Monde, konzervativni mediji u Italiji optužuju Makrona za pokušaj da „ugura svog čoveka“ na papski presto. Na naslovnoj strani La Verità 29. aprila osvanula je poruka: „Makron hoće sam da izabere papu“.
List Libero ide još dalje: „Makron se meša čak i u konklave“. A Il Tempo, poznat po desničarskim stavovima, optužuje francuskog lidera za „intervencionizam dostojan savremenog Kralja Sunca“.
U korenu tih optužbi je sve veće nepoverenje italijanske desnice prema Parizu, pogotovo kada se uzme u obzir Makronova bliskost sa katoličkim pokretom Sant’Egidio.
Ova zajednica, osnovana 1968. godine, igra značajnu ulogu u Vatikanu, a tokom pontifikata pape Franje stekla je veliki diplomatski uticaj – naročito u Africi, gde često posreduje u sukobima i humanitarnim krizama.
Organizacija okuplja više od 70.000 vernika u 74 zemlje i ima ozbiljan institucionalni domet, što je čini idealnim saveznikom za svakog ko želi da utiče na procese u Vatikanu.
Makron, kako se spekuliše, koristi upravo tu povezanost kako bi podržao određene kandidate. Glavna sumnja pala je na kardinala Mattea Dzupija, arhiepiskopa Bolonje i predsednika Italijanske biskupske konferencije.
Dzupi, koji dolazi upravo iz krugova Sant’Egidio, poznat je po istupima u prilog migrantima i protiv ustavnih promena koje predlaže desničarska koalicija Đorđe Meloni. Takva pozicija jasno se ne dopada Rimu, koji ga vidi kao francuskog miljenika.
Ipak, središte medijske pažnje bili su dva događaja u Rimu. Prvi – večera u restoranu Dal Bolognese, na čuvenom trgu Pjaca del Popolo, gde je Makron razgovarao sa osnivačem Sant’Egidio pokreta, Andreom Rikardijem. Njih dvojica se poznaju godinama, a susret na tom nivou, u vreme priprema za izbor pape, bio je dovoljan da pokrene lavinu nagađanja.
Drugi događaj, još intrigantniji – obrok u ambasadi Francuske pri Svetoj Stolici, održan istog dana kada je sahranjen papa Franjo. Za stolom su sedela velika imena: Makron i četiri od pet francuskih kardinala sa pravom glasa.
Među njima i Žan-Mark Avelin, nadbiskup Marseja, koga se otvoreno smatra jednim od papabili – potencijalnih naslednika na čelu Crkve. Tu su bili i biskup Ajača Fransoa Bustijo, nuncij u SAD Kristof Pjer, te nadbiskup emeritus Liona Filip Barbaran.
Ova okupljanja su, u očima italijanske desnice, prepoznata kao koordinisana kampanja uticaja. Međutim, iz pokreta Sant’Egidio tvrde da je sve to preuveličano.
Njihov odgovor je jednostavan: „Makron želi da razume proces, ne da utiče na njega.“ U tom duhu, podsećaju da je upravo po njihovom pozivu Makron 2022. posetio Rim i učestvovao na velikom međunarodnom skupu posvećenom miru.
Liberalni list Il Foglio pokušao je da omalovaži ceo slučaj, podsmevajući se desničarskim teorijama zavere o „velikom Makronovom planu“. Međutim, ako se pogleda šira politička slika, jasno je zašto ovakve priče nailaze na plodno tlo.
Tenzična dinamika između Makrona i Meloni, stalno podgrevana neslaganjima oko EU politike, migracija i uloge religije u društvu, prenosi se i unutar zidina Vatikana.
A kako Le Monde zaključuje – dok se svet gleda u Rim i očekuje dim iz Sikstinske kapele, priče o večerama i favoritima tek počinju da ključaju.
Da li je reč o geopolitičkoj šahovskoj partiji ili samo o paranoji medijskog mehura – pokazaće dani koji dolaze. Ali jedno je sigurno: izbor novog pape više nije samo crkveno pitanje. Ulog je veći, a igrači sve vidljiviji.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
