Na najnovijem samitu Evropskog saveta u Briselu, desila se zanimljiva diplomatska scena iza zatvorenih vrata: Mađarska je stavila tačku na hrvatski pokušaj da se Srbija i Bosna i Hercegovina predstave kao izvor regionalne nestabilnosti.
Prema informacijama koje prenosi Večernji list, Budimpešta je odlučno odbila da podrži predlog Hrvatske da se u zaključcima Evropskog saveta jasno spomenu „zabrinjavajući događaji u BiH i Srbiji“, koji navodno mogu destabilizovati ceo region zapadnog Balkana.
Zbog toga što se ovakvi zaključci usvajaju konsenzusom svih 27 članica, a Mađarska je rekla „ne“, predložena formulacija nikada nije ni stigla do finalne verzije.
Umesto toga, u zvaničnom dokumentu se tek šturo navodi da je „Evropski savet razgovarao o situaciji na zapadnom Balkanu“, bez ikakvog konkretnog navođenja problema, država ili događaja. Čitava priča o navodnoj nestabilnosti tako je gurnuta pod tepih – bar za sada.
Hrvatski premijer Andrej Plenković pokušao je da izvuče maksimum iz onoga što mu je ostalo, pa je tokom rasprave iskoristio priliku da iznese stav Zagreba.
Kako je rekao novinarima, „odlučio sam da skrenem pažnju lidera EU na stabilnost u BiH i situaciju u Srbiji“. Dodao je i da je „vreme da se deo pažnje usmeri na region koji je pokazao da lako plane u proteklih 35 godina“. Ipak, ni reč o tome da mu je Mađarska presekla ambicije, što se saznaje nezvanično.
Prema tvrdnjama dva evropska diplomata koji su pričali za Večernji, Mađarska je insistirala da se koristi neutralan izraz „pitanje“ (ili „matter“), bez ikakvih direktnih referenci na Srbiju i BiH. Nisu želeli ni da se u tekstu nagoveštava bilo kakva destabilizacija – što je direktno išlo protiv hrvatskog predloga.
Ova epizoda nije iznenađenje za one koji prate poziciju Mađarske u EU. Viktor Orban je već godinama jedan od najočiglednijih zaštitnika srpskih interesa u Briselu, a podrška Republici Srpskoj i Banjaluci takođe nije tajna.
Otvoreno se zalaže za što brže zatvaranje pristupnih poglavlja Srbije i drugih zemalja zapadnog Balkana. Nasuprot tome, zategnuti su odnosi sa Ukrajinom i Briselom oko kursa proširenja i načina na koji se vodi politika podrške Ukrajini.
Zanimljivo je da se slično desilo i sa zaključcima u vezi sa Ukrajinom – Mađarska je jedina članica koja nije podržala formulaciju o nastavku vojne pomoći toj zemlji. Zbog toga je taj deo zaključaka Evropskog saveta usvojen u formatu „26+1“, što znači da ga podržava 26 članica, ali ne i Mađarska.
U tekstu koji je ipak prošao, navodi se da EU ostaje posvećena jačanju vojne pozicije Ukrajine kako bi se odbranila od „ruske agresije“, i da će uz pomoć saveznika nastaviti da pruža sveobuhvatnu podršku Kijevu. Ipak, Mađarska i dalje ne odustaje od svog stava. Orban je jasno poručio: „EU je izolovana. Mađarska nije.“
Njegov intervju za konzervativni kanal Patriota jasno je stavio do znanja da Budimpešta ne planira da menja kurs. Iako ga neki gledaju kao usamljenog igrača, Orban i dalje ima snažan uticaj – pogotovo kada se uzme u obzir da se bez saglasnosti svih članica neke odluke jednostavno ne mogu doneti.
Za Hrvatsku, ovo je verovatno bilo frustrirajuće. Plenković je očigledno želeo da dobije barem simboličku potvrdu da EU deli zabrinutost oko političkih tenzija u BiH i Srbije. Umesto toga, morao je da se zadovolji time što je te poruke izneo samo u diskusiji, bez ikakvog odjeka u formalnim zaključcima.
Mađarska, s druge strane, još jednom se pozicionirala kao brana protiv onih inicijativa koje smatra štetnim za svoje saveznike na Balkanu. A to, kako sada stoje stvari, očigledno uključuje i Srbiju i Republiku Srpsku.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
