Skorašnji sukobi sa Asadovim snagama pokazuju da Kurdi ništa nisu naučili iz svoje istorije u kojoj su uvek bili moneta za potkusurivanje
Dok se vrše završne operacije za preuzimanje Idliba, poslednjeg velikog džihadističkog uporišta u Siriji, na severoistoku zemlje došlo je do (ne)očekivanog sukoba vladinih trupa i Kurda u kojima je poginulo jedanaest sirijskih vojnika i sedmoro boraca kurdske milicije. Sukobi su, navodno, počeli kada su sirijske bezbednosne službe krenule da vršljaju i hapse po teritoriji koju kontroliše Asajiš (kurdska unutrašnja bezbednost).
MATIS PROTIV TRAMPA
Svesni da je pad Idliba izvestan i da su oni sledeći, kurdsko političko krilo Sirijskih demokratskih snaga (SDS) prethodnih meseci je započelo pregovore sa režimom Bašara Asada o mirnoj reintegraciji Rake i Deir Ezora, koje je prethodno kontrolisala Islamska država, a koji čineizmeđu 25 i 35 odsto teritorije predratne Sirije. Time bi se izbegla nepotrebna stradanja, jer je odavno jasno da režim dobija rat i da ga ništa neće sprečiti u čišćenju cele zemlje od terorista i opozicije.
[adsenseyu1]
Asad je pozvao Kurde na pregovore i nedvosmisleno im poručio da od otcepljenja nema ništa i da će, ukoliko pregovori propadnu, vojno ući na njihove teritorije i uspostaviti centralnu vlast. Arapska populacija na delu severoistoka – gde čini većinu – organizovala je demonstracije tražeći povratak centralne vlasti, dodatno vršeći pritisak na kurdske prvake kako bi do tog dogovora došlo.
Međutim najnovija eskalacija ne vodi u pravcu mirnog pripajanja tih oblasti Siriji. Asad je, takođe, podsetio Kurde da su, na kraju krajeva, sirijski državljani, implicirajući normalizaciju međunacionalnih i međuverskih odnosa kada se okonča građanski rat.
Sa druge strane, mnogi potcenjuju američki uticaj na terenu, jer su njihovi vojni savetnici osnovali i naoružavali SDS. Predsednik Tramp je navodno najavio povlačenje 2000 savetnika (tačnije specijalaca) pre kraja ove godine, ali ne može se reći sa sigurnošću da li će do toga doći budući da su slični potezi najavljivani i na drugim kriznim žarištima u Iraku i Avganistanu, gde SAD i zapadne države i dalje drže svoje trupe, to jest takozvana „privatna obezbeđenja“. Džejms Matis je ovaj predlog odbio, što pokazuje da ni američka administracija nema usaglašene stavove, već da se u okviru nje prelamaju interesi raznih lobija.
Matis je ovaj potez nazvao strateškom greškom koja bi omogućila Asadu da iskoristi „vakuum“, a sa druge strane američka evakuacija bi zavisila od pregovora u Ženevi između sirijskog režima i različitih opozicionih frakcija koji se vode uz posredovanje Ujedinjenih nacija.
ASADOVA RAČUNICA
Naravno, ukoliko bi se čekale odluke tih pregovora konačno rešenje bi moglo da pričeka, a to ne odgovara Asadu koji je u punom naletu. Iz njegove pozicije bilo kakvi pregovori i kompromisi koji bi vodili teritorijalnoj podeli Sirije bili bi pogrešni. Najdalje dokle bi on išao je davanje autonomije pojedinim oblastima, jer je opozicija u totalnom rasulu na terenu, a države poput Turske – preko koje im je stizala vojna pomoć – u međuvremenu su promenile stranu.
[adsenseyu1]
Tokom samita G-7 Tramp nije odustao od političke promene u Siriji, te je pokušao da sa zapadnim saveznicima utiče na Rusiju da otkaže vojnu pomoć Asadovom režimu kako bi ga prinudili da napusti vlast, što bi dovelo do urušavanja države.
Sa druge strane, Kurdi su shvatili da to ne bilo u njihovom interesu jer bi taj kolaps iskoristila Turska koja bi još dublje ušla na teritoriju Sirije i pomerila kurdsku populaciju prema centralnom delu zemlje, dalje od 800 kilometara duge sirijsko-turske granice.
Ankara SDS smatra ispostavom Kurdske radničke partije, koja više od trideset godina vodi gerilski rat sa turkom vojskom i policijom. Poput Kurda u Iraku, i sirijski su iskorišćeni i ostavljeni od strane SAD, a najnovije vojne konfrontacije sa Asadovim snagama pokazuju da još uvek nisu ništa naučili iz zadnjih 150 godina delovanja na tom području gde su uvek bili moneta za potkusurivanje velikih sila, koje su ih neretko koristile za najprljavije poslove na terenu.
Trampova administracija očigledno pokušava da popravi odnose sa Turskom na račun kurdskih milicija u Iraku i Siriji. Sa druge strane, Turska je okretanjem ka Rusiji na neki način poslala poruku Vašingtonu da se država može odvojiti od NATO pakta za 180 stepeni, i u krajnjem slučaju istupiti iz Alijanse.
Ukoliko sirijski režim i SDS postignu dogovor, a ova epizoda iz Kamišlija ostane izolovan sukob, Asad bi mogao da iskoristi kurdske grupe da potisne tursku armiju na međunarodno priznatu granicu. S tim u vezi, režim i SDS su pozvali sve strane dobrovoljce da napuste Siriju i da ostave prostor za „sirijsko-sirijski dijalog o budućem uređenju zemlje“.
Stefan Branisavljević (Standard.rs)
