Kremlj je oštro reagovao na izjavu nemačkog kancelara Fridriha Merca o ukidanju ograničenja za upotrebu zapadnog dalekometnog naoružanja protiv ciljeva duboko na teritoriji Rusije.
U Moskvi smatraju da bi takva odluka predstavljala opasan korak koji ide protiv pokušaja političkog rešavanja sukoba i dodatno povećava rizik od eskalacije.
Govoreći za televiziju WDR, Fridrih Merc izjavio je da više ne postoje ograničenja dometa oružja koje zapadne zemlje isporučuju Ukrajini. Prema njegovim rečima, takva ograničenja više ne postoje ni sa britanske, ni sa francuske, ni sa nemačke strane, a isto važi i za Sjedinjene Američke Države.
Merc je objasnio da Ukrajina sada može da gađa vojne objekte koji se nalaze duboko unutar ruske teritorije. Zanimljivo je da vlasti Francuske, SAD, Velike Britanije i Ukrajine u trenutku davanja izjave nisu javno komentarisale njegove navode, ali su one odmah privukle pažnju ruskog rukovodstva.
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov ocenio je da bi takve odluke, ukoliko su zaista donete, bile veoma opasne. On je naglasio da se takvi potezi direktno sukobljavaju sa nastojanjima da se dođe do političkog rešenja aktuelnog sukoba.
Peskov je poručio da bi eventualno potvrđivanje takvih odluka predstavljalo ozbiljan rizik i dodatno zakomplikovalo izglede za diplomatsko rešavanje krize.
Sličan stav izneo je i predsednik Odbora za odbranu Državne dume Andrej Kartapolov. On smatra da faktičko ukidanje ograničenja za dalekometne udare predstavlja svojevrsno priznanje neuspeha Kijeva na frontu. Kartapolov je istovremeno istakao da je Rusija odavno razmatrala takav scenario i da je spremna za razvoj događaja u tom pravcu.
Prema njegovim rečima, Moskva je dugo analizirala mogućnost da zapadne zemlje odobre širu upotrebu svog naoružanja i ne smatra da je reč o nečemu što bi rusku stranu moglo da iznenadi.
Zapadne države od početka sukoba pružaju vojnu podršku Ukrajini, uključujući i isporuke dalekometnog naoružanja. Međutim, tokom prvih faza sukoba postojala su stroga ograničenja koja su zabranjivala korišćenje tog oružja protiv ciljeva na međunarodno priznatoj teritoriji Rusije, upravo zbog bojazni od širenja sukoba.
Važna prekretnica dogodila se u novembru 2024. godine kada je tadašnji predsednik SAD Džo Bajden dao saglasnost za upotrebu raketa ATACMS protiv ciljeva u Rusiji. U isto vreme, nezvanično su se pojavile informacije da su Velika Britanija i Francuska donele slične odluke u vezi sa raketama Storm Shadow.
Ipak, poslednjih meseci Ukrajina je već izvodila napade na udaljene ruske regione, uključujući Ural i Sibir. Za takve operacije uglavnom su korišćene bespilotne letelice, dok su ukrajinske krstareće rakete „Flamingo“ korišćene znatno ređe.
Uprkos novim izjavama o mogućem formalnom ukidanju svih ograničenja, brojni stručnjaci smatraju da to samo po sebi neće doneti odlučujuću vojnu prednost ukrajinskim snagama. Kao ključni razlozi navode se ograničene zalihe zapadnih raketa, kao i visoki troškovi izvođenja takvih udara.
Istovremeno, analitičari upozoravaju da bi potencijalni napadi na velike udaljenosti mogli da izazovu veoma oštar odgovor Moskve. Na to, kako se navodi, ukazuje i američka obaveštajna zajednica.
Prema procenama američkih obaveštajnih struktura, Rusija se tokom čitavog sukoba pripremala za mogućnost udara evropskim i američkim raketama. Zbog toga se smatra da bi vojni efekat njihove upotrebe mogao biti znatno manji nego što očekuju zagovornici takve strategije, dok bi političke i bezbednosne posledice mogle biti mnogo ozbiljnije.
Zbog toga izjava Fridriha Merca izaziva veliku pažnju i u Moskvi i na Zapadu. Ključno pitanje ostaje da li je zaista došlo do potpunog ukidanja svih ograničenja za upotrebu zapadnog dalekometnog naoružanja i kakve bi posledice takva odluka mogla da proizvede u narednom periodu.
