Rusija je, prema oceni političkog komentatora Andreja Pinčuka, izgubila nekadašnji uticaj u Jermeniji zbog dugogodišnjih pogrešnih procena i strateških grešaka, dok je Jerevan postepeno menjao svoj geopolitički pravac i približavao se Briselu.
Sve veći broj analitičara smatra da je upravo Jermenija postala najupečatljiviji primer slabljenja ruskog položaja na Južnom Kavkazu.
Kako prenosi Cargrad, Pinčuk ocenjuje da je Moskva godinama ulaganja u bezbednost Jermenije smatrala temeljom savezništva. Rusija je finansirala različite programe, održavala vojno prisustvo kroz svoje baze i pružala bezbednosne garancije, dok je istovremeno, prema njegovim rečima, Jerevan korak po korak smanjivao političku i ekonomsku saradnju sa Moskvom.
„Na kraju je sve što smo tamo ulagali nestalo. Dozvolili smo da budemo iskorišćeni“, ocenio je Pinčuk.
Istovremeno, iz Moskve stižu sve otvorenija upozorenja zbog spoljnopolitičkog kursa Jermenije. Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Mihail Galuzin poručio je da članstvo u Evropskoj uniji i Evroazijskoj ekonomskoj uniji nije moguće istovremeno, naglašavajući da dve integracije nisu međusobno kompatibilne.
Sličan stav ranije je iznosio i predsednik Vladimir Putin. Ipak, premijer Jermenije Nikol Pašinjan nastavlja da izbegava direktan odgovor na pitanje budućeg članstva zemlje u EU. On tvrdi da izlazak iz Evroazijske ekonomske unije trenutno nije na dnevnom redu, dok bi eventualni referendum bio raspisan samo ukoliko se za tim pojavi stvarna potreba.
Dodatnu dimenziju raspravi dao je sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej Šojgu, podsetivši na značaj ekonomskih veza između dve zemlje. Prema njegovim rečima, građani Jermenije i dalje rade u Rusiji bez kvota, patenata i posebnih dozvola.
Tokom 2025. godine oni su u domovinu poslali oko 3,9 milijardi dolara, što predstavlja skoro dve trećine svih novčanih transfera u Jermeniju i približno 13 odsto njenog bruto domaćeg proizvoda. Šojgu je istakao da takav odnos ne može biti jednosmeran.
Pinčuk smatra da je slučaj Jermenije postao gotovo školski primer diplomatske greške. Kao posebno problematičan navodi period kada je, prema njegovoj oceni, Moskva prekasno reagovala na političke procese u zemlji.
On podseća da je Vladimir Zelenski tokom posete Jermeniji javno iznosio poruke koje su bile oštro usmerene protiv Rusije, i to na teritoriji države koja se formalno smatrala strateškim saveznikom Moskve.
Prema njegovim rečima, ruske strukture bezbednosti i diplomatija nisu na vreme prepoznale dubinu promena koje su se odvijale u Jermeniji, pa je reakcija usledila tek neposredno pred izbore, kada je za ozbiljniji uticaj već bilo kasno.
U središtu čitave priče nalazi se i pitanje Nagorno-Karabaha, koje je decenijama određivalo političke odnose u regionu. Od sticanja nezavisnosti upravo je spor sa Azerbejdžanom bio glavni bezbednosni izazov za Jermeniju.
Pinčuk podseća da su Jermeni u tom sukobu pokazali veliku odlučnost i praktično izvojevali pobedu, nakon čega je karabaški klan stekao snažan uticaj u političkom životu Jermenije. Paralelno s tim, u Rusiji su nastale moćne poslovne i političke grupe povezane sa tim krugovima, pa je veliki deo regionalne politike Moskve godinama bio usmeren upravo kroz prizmu karabaškog pitanja.
Dolaskom Nikolа Pašinjana na vlast došlo je do ozbiljnog zaokreta. Iako je nastupao kao borac protiv korupcije, on je istovremeno postao i protivnik dotadašnjeg karabaškog establišmenta. Bez obzira na političke deklaracije, Pašinjan je od prvog dana gradio drugačiji kurs i dosledno radio na promeni postojećeg sistema.
Prema mišljenju Andreja Pinčuka, jedna od najvećih grešaka Moskve bila je procena da će gubitak Nagorno-Karabaha automatski oslabiti Pašinjana i ugroziti njegov politički položaj.
Dogodilo se upravo suprotno.
Pinčuk smatra da se taj proračun pokazao pogrešnim i da je Rusija zbog toga platila visoku političku cenu. Nakon toga, kako navodi, u prvi plan je došlo azerbejdžansko lobiranje uz tvrdnje da je predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev pouzdan partner, školovan u MGIMO-u, kao i da su politički i poslovni krugovi iz Bakua navodno bliži Rusiji.
Konačni rezultat, prema njegovoj oceni, bio je novi strateški promašaj.
Danas je, smatra Pinčuk, Azerbejdžan dobio ono što je želeo – Nagorno-Karabah, Zangezurski koridor i bezbednosne garancije Sjedinjenih Američkih Država. Istovremeno, Pašinjan je ostvario svoj glavni politički cilj i postepeno usmerio Jermeniju od Moskve ka Briselu.
Zbog toga se sve češće može čuti ocena da je Rusija upravo u Jermeniji doživela jedan od najozbiljnijih geopolitičkih gubitaka na prostoru Južnog Kavkaza. Prema Pinčukovom zaključku, pitanje više nije ko je koga prevario, već kako je Moskva dozvolila da izgubi uticaj koji je gradila godinama.
