[adsenseyu2]
[adsenseyu3]
Mnogi koji su istraživali mesečeve anomalije navode da je Mesec u stvari veštačka lopta koja je na svoje mesto privučena iz gravitacionih razloga i zbog kontrolisanja Zemlje.
Nedavne NASA-ine fotografije Meseca odaju jasan utisak.
Prvo, očigledno je da Mesec nije ni blizu geografski sličan Zemlji. Ne vide se veće neravnine poput planina niti dubokih rovova kao onih u našim okeanima.
Štaviše, Mesec zaista izgleda kao metalna lopta sa prašnjavim pokrivačem, udarena mnogo puta.
Neverovatne slike koje je NASA-in Lunarni osmatrački orbiter (LRO) napravio ovaj put detaljnije su nego ikada pre.
Mapa terena kreirana na osnovu novih podataka otkriva površinu punu kratera u svoj svojoj složenosti.
[adsenseyu1]
Teško je zaključiti kako se Mesec odvojio od Zemlje i ostao savršeno netaknuta sfera sa stotinama kratera na površini, dok je Zemlja, u poređenju sa Mesecom, složeni, prilično neravan istopljeni kamen, bez ijednog vidljivog kratera.
Druge anomalije
Prva akademska enigma jeste da se Mesec nalazi u pogrešnoj orbiti u odnosu na svoju veličinu. To je verovatno zbog pretpostavljene gustine Meseca.
Prema tehničkim izveštajima, Mesec ima gustinu 3,3, dok Zemlja ima 5,5. Astronomski podaci ukazuju na to da su unutrašnji regioni Meseca manje gušći od drugih, što dovodi do neizbežne spekulacije da je on možda šupalj.
Ipak, eminentni naučnik, Karl Sagan, tvrdi da prirodni satelit ne može biti šupalj. Odatle se zaključuje da, ako Mesec nije prirodni satelit, onda mora biti veštački.
[adsenseyu1]
Zvoni kao zvono
Verovatno najjači dokaz da je Mesec šupalj objekat predstavlja činjenica da on zvoni poput zvona kada ga pogode meteori. Isto je navela i posada Apolo-a 20. novembra 1969. godine, kada je njihova oprema tokom uzletanja registrovala odjekivanje poput zvona.
Nameće se i pitanje zašto Mesec poseduje na stotine ogromnih kratera, dok Zemlja jedva da ima jedan?
Da li ste znali da su dna kratera konveksna, a ne konkavna?
Ne samo da asteroidi i meteori stvaraju plitke kratere na površini Meseca, već tom prilikom nastaje i konveksno dno umesto konkavnog kao što bi se očekivalo, što podržava ideju o krutom oklopu.
Brojni dokazi astronoma i naučnika NASA-e ukazuju na to da se nekoliko kilometara ispod površine Meseca nalaze gusti slojevi metala, što bi objasnilo zašto su krateri konveksni.
Ipak, zapanjujuće je da je jedina teorija koja može u potpunosti da objasni sve anomalije ta da je Mesec šupalj sa oklopom debljine 30 kilometara – uglavnom od metala.
Dakle?
Šta bi mogli predstavljati ti krateri na Mesecu? Da nisu nastali tamo gde je izgrađen i sam Mesec? Ili su oni možda dokaz svemirskog rata koji se odvijao ovde ili negde drugde u univerzumu?
Zanimljiva tema za razmišljanje…
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
[adsenseyu2]
