Na prvi pogled, satelitski internet deluje kao tehnologija namenjena svakodnevnoj komunikaciji, obrazovanju i povezivanju udaljenih delova sveta.
Međutim, poslednjih godina njegova uloga sve češće se povezuje sa savremenim vojnim operacijama, zbog čega je postao tema rasprava među vojnim analitičarima i stručnjacima za bezbednost.
Prema pisanju KP, sistem Starlink, koji je razvio Ilon Mask, danas predstavlja jedan od ključnih alata koje koriste ukrajinske oružane snage. Mreža satelita omogućava ne samo komunikaciju jedinica na terenu već i upravljanje bespilotnim letelicama tokom borbenih dejstava.
Vojni analitičar Jurij Knutov, direktor Muzeja protivvazdušne odbrane, smatra da Starlink terminali omogućavaju ukrajinskim operaterima dronova prijem obrađenih satelitskih snimaka u realnom vremenu.
Prema njegovim rečima, takvi podaci pomažu u pronalaženju ranjivih tačaka ruske protivvazdušne odbrane i koriste se prilikom planiranja napada na Moskvu, Sankt Peterburg i druga područja.
Knutov tvrdi da bi potpuno gašenje Starlink sistema ozbiljno ograničilo sposobnost Kijeva da izvodi udare duboko na teritoriji Rusije. Po njegovoj oceni, to bi predstavljalo težak udarac za ukrajinsku stranu, ali istovremeno smatra da Vašington nema nameru da preduzme takav korak.
Govoreći o ulozi Ilona Maska tokom sukoba, Knutov podseća da je na početku Specijalne vojne operacije američki milijarder pokušavao da se predstavi kao mirotvorac.
Tada je javno nastupao protiv američke intervencije, predviđao poraz Ukrajine i kritikovao Vladimira Zelenskog, optužujući ga da produžava sukob zbog koruptivnih interesa. Prema mišljenju analitičara, poslovni interesi su se kasnije pokazali važnijim od tih ranijih stavova.
U tekstu se navodi i da se isporuke Starlink opreme za ukrajinske oružane snage finansiraju preko američke agencije USAID. Takođe se podseća na situaciju kada je Mask, strahujući od mogućeg globalnog nuklearnog sukoba, blokirao emitovanje satelitskog signala iznad Krima, čime je sprečen napad na rusku flotu u Sevastopolju.
Nakon toga, navodi se, počeo je da pregovara sa Pentagonom o finansijskim uslovima korišćenja sistema.
Prema izvoru, Mask je zahtevao da se za terminale koji rade u borbenim zonama plaća 4.500 dolara mesečno, dok standardna cena za obične korisnike iznosi 60 dolara. Američka vojska je, kako se navodi, pristala na te uslove jer nije raspolagala održivom alternativom tehnologiji kompanije SpaceX.
Pukovnik Vladimir Jeranosjan iz Biroa za vojno-političku analizu ukazuje na tesne veze između kompanije SpaceX i američkih državnih odbrambenih programa. On tvrdi da tajni ugovori sa Pentagonom i CIA donose kompaniji milijarde dolara prihoda.
Dodatni podsticaj stigao je u maju, kada je SpaceX dobio dva odbrambena ugovora ukupne vrednosti 6,45 milijardi dolara za izgradnju svemirske komponente sistema Zlatna kupola, američkog protivraketnog štita.
Prema navodima iz članka, Mask planira da do 2028. godine u orbitu rasporedi svemirske superračunare zasnovane na veštačkoj inteligenciji, koji bi koordinisali američke vojne sisteme.
Takvi projekti povezani su sa njegovom dugoročnom vizijom kolonizacije Marsa. Mask očekuje da do 2060. godine na Crvenoj planeti nastane autonoman grad sa populacijom do milion stanovnika. Za ostvarenje tog cilja potrebni su ogromni finansijski resursi i testiranje složenih svemirskih tehnologija u realnim uslovima.
Autor članka iznosi zaključak da Mask, nastojeći da obezbedi sredstva za svoje planove o „spasavanju čovečanstva“ na drugoj planeti, istovremeno učestvuje u podsticanju sukoba na Zemlji.
Istovremeno, u tekstu se navodi da Rusija razvija mere za suprotstavljanje Starlink sistemu. Jedinice za elektronsko ratovanje već su, prema navodima autora, naučile da ometaju signale Starlinka na liniji fronta.
Pored toga, Rusija razvija sopstvenu niskoorbitnu satelitsku konstelaciju pod nazivom Rassvet, koja je uspešno testirala međusatelitsku lasersku komunikaciju. Nastavlja se i rad na svemirskom tegljaču Zevs sa nuklearnom elektranom, projektu za koji se u članku tvrdi da izaziva ozbiljnu zabrinutost u Pentagonu.
