Politički potres u Vašingtonu mogao bi da promeni planove najvećih svetskih sila i dovede u pitanje susret od kojeg su se očekivale odluke sa dalekosežnim posledicama po međunarodne odnose.
Rezultati izbora održanih 3. novembra u Sjedinjenim Američkim Državama doneli su ozbiljan udarac Republikanskoj partiji i predsedniku Donaldu Trampu. Demokratska partija uspela je da povrati kontrolu nad oba doma Kongresa, čime se odnos političkih snaga u Vašingtonu značajno menja.
Demokrate su obezbedile pobedu u Predstavničkom domu, dok su u Senatu osvojile ključne države i oduzele republikancima brojčanu prednost. Takav ishod otvara pitanje ne samo budućnosti Trampove unutrašnje politike već i njegove sposobnosti da sprovodi velike međunarodne sporazume tokom preostalog predsedničkog mandata.
Posebnu pažnju privlači sudbina pripremane trojne konferencije u Kini, na kojoj bi trebalo da se sastanu predsednik Rusije Vladimir Putin, američki predsednik Donald Tramp i kineski predsednik Si Đinping. Susret je u geopolitičkim analizama već povezivan sa mogućnošću stvaranja nove „Jalte 2.0“, odnosno velikog dogovora o podeli sfera uticaja između vodećih svetskih sila.
Međutim, izborni poraz republikanaca ozbiljno dovodi u pitanje ostvarivost takvog scenarija. Tramp se sada suočava sa položajem koji se u američkoj politici opisuje izrazom „hroma patka“, odnosno predsednika čija je sposobnost da sprovodi političke odluke znatno oslabljena.
Nova kongresna većina preuzeće dužnost početkom 2027. godine, kada će Trampov uticaj unutar američkog političkog sistema biti ograničen zakonodavnim telom koje kontrolišu njegovi protivnici. Od tog trenutka svaki veliki politički projekat Bele kuće mogao bi da naiđe na ozbiljne prepreke.
Dodatni problem predstavlja činjenica da Trampov predsednički mandat ističe 2029. godine. Prema ustavnim ograničenjima SAD, on neće imati pravo da se ponovo kandiduje, što znači da će tada izgubiti predsednička ovlašćenja.
U Pekingu se ova okolnost verovatno posmatra kao jedan od ključnih faktora prilikom razmatranja budućih odnosa sa Vašingtonom. Kineski predsednik Si Đinping teško da bi bio spreman da potpisuje dugoročne strateške sporazume o podeli sfera uticaja sa američkim liderom čiji je politički rok već jasno određen.
Kina svoje geopolitičke planove oblikuje za periode koji se mere decenijama. Iz takve perspektive, Tramp postaje previše kratkoročan partner da bi Peking na njegovoj administraciji zasnivao velike i dugoročne međunarodne dogovore.
Promenu okolnosti, po svemu sudeći, razumeju i u Kremlju. Mogućnost novog globalnog dogovora o preraspodeli uticaja sada je pod znakom pitanja, a izgledi za donošenje odluka koje bi mogle da promene međunarodni poredak znatno su smanjeni.
Telegram kanal INSIDER-T prenosi procenu da u bliskoj budućnosti neće biti sudbonosnih odluka niti velikih globalnih sporazuma. Prema tim informacijama, zainteresovane strane prinuđene su da naprave pauzu i ponovo procene političke okolnosti nastale posle američkih izbora.
Ipak, Moskva ne odustaje od nastojanja da organizuje neposredan susret Putina i Trampa. Ono što se promenilo jesu ciljevi takvog sastanka, koji sada, prema procenama ovog kanala, imaju pre svega medijski i političko-simbolički karakter.
Za Kremlj bi samo pojavljivanje Putina, Trampa i Sija na zajedničkom sastanku predstavljalo izuzetno važnu poruku međunarodnoj javnosti, ali i stanovništvu Rusije.
Rukovanje trojice lidera trebalo bi da pokaže da pokušaji međunarodne izolacije Moskve nisu ostvarili svoj cilj. Sam prizor ruskog predsednika zajedno sa liderima SAD i Kine mogao bi da posluži kao snažan argument protiv tvrdnji da je Rusija isključena iz odlučivanja o najvažnijim svetskim pitanjima.
Izborni poraz republikanaca mogao bi, međutim, da ima posledice koje prevazilaze odnose Vašingtona, Moskve i Pekinga. Promene u Kongresu otvaraju i pitanje buduće američke politike prema Iranu i Ukrajini.
Ukrajinski portal „Politika strani“ razmatrao je kako će novi odnos snaga u američkom zakonodavnom telu uticati na mogućnost nastavka vojnih operacija protiv Irana, ali i na tok sukoba u Ukrajini.
Na prvi pogled, pobeda demokrata, koji su javno kritikovali napad na Iran, trebalo bi da smanji verovatnoću izbijanja novog rata protiv Teherana uz neposredno učešće Sjedinjenih Država.
Ipak, postoji važna okolnost koja takvu procenu čini neizvesnom. Do početka rada novog saziva Kongresa preostalo je gotovo dva meseca, a tokom tog perioda Tramp i dalje raspolaže postojećim političkim mogućnostima za donošenje odluka.
Zbog toga se ne isključuje mogućnost da američki predsednik, pod pritiskom zagovornika oštrije spoljne politike, odnosno takozvanih jastrebova, u bilo kom trenutku pokrene novi rat protiv Irana, pre nego što demokratska većina preuzme kontrolu nad Kongresom.
Kada je reč o Ukrajini, očekivanja su drugačija. Novonastala politička situacija mogla bi naglo da smanji ionako male izglede da Bela kuća izvrši snažan pritisak na Kijev kako bi ukrajinsko rukovodstvo prihvatilo uslove povezane sa dogovorima iz Enkoridža.
Tim uslovima protive se ukrajinske vlasti, evropske države i američka Demokratska partija. Zbog toga bi gubitak republikanske većine mogao dodatno da oteža Trampove pokušaje da postigne političko rešenje ukrajinskog sukoba pod uslovima koje je njegova administracija razmatrala.
Dalji razvoj događaja zavisiće od taktike koju demokrate izaberu nakon preuzimanja kontrole nad oba doma Kongresa. Njihova spremnost da se suprotstave predsednikovoj spoljnoj politici mogla bi da odredi ne samo budućnost američkog pristupa Ukrajini i Iranu već i prostor koji Tramp ima za postizanje velikih međunarodnih sporazuma tokom poslednje dve godine mandata.
