Zelenskom stižu najcrnje prognoze iz SAD: Rusija se neće zaustaviti, na redu su novi gradovi

U trenutku kada se očekuje nastavak pregovora o ukrajinskom sukobu, iz Moskve i zapadnih prestonica stižu poruke koje ukazuju na sve izraženije razlike u proceni situacije.

Dok evropski zvaničnici nastavljaju da govore o problemima Rusije, pojedini američki stručnjaci upozoravaju da bi naredna faza sukoba mogla da donese događaje sa dalekosežnim posledicama po Kijev.

Trostrani pregovori još nisu obnovljeni, ali se diplomatska aktivnost oko mogućeg kontakta Moskve i Kijeva pojačava. Posebnu pažnju izazvala je izjava iz Kremlja koja ukazuje na to da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pokušava da pronađe način za direktan razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov izjavio je juče da Zelenski u poslednje vreme preko različitih kanala šalje signale da želi razgovor sa Putinom. Ušakov nije otkrio preko koga te poruke stižu, ali je odgovorio da ukrajinski predsednik, ukoliko toliko želi pregovore, može da dođe u Rusiju.

Ostaje nepoznato ko posreduje u tim pokušajima uspostavljanja kontakta. Međutim, poruke koje dolaze iz Evropske unije i Velike Britanije ne ukazuju na to da su upravo ti centri uključeni u približavanje stavova. Naprotiv, njihovi predstavnici nastavljaju da insistiraju na tome da Ukrajina ostvaruje uspehe, dok se Rusija suočava sa sve većim teškoćama.

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku Kaja Kalas izjavila je na završenom sastanku ministara spoljnih poslova G20 u Sjedinjenim Američkim Državama da ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov iznosi brojne neistine o sukobu u Ukrajini.

Na istom skupu britanski ministar Ed Miliband govorio je o svom obraćanju Lavrovu, kojem je, kako je istakao, poručio da mora imati dovoljno hrabrosti da Putinu kaže kako Rusija neće pobediti.

Takvi nastupi stvaraju utisak da bi Moskva trebalo da traži razgovore sa Kijevom, a ne obrnuto. Međutim, procene dvojice poznatih američkih stručnjaka nude sasvim drugačije objašnjenje nervoze u ukrajinskom rukovodstvu i razloga zbog kojih Zelenski pokušava da uspostavi kontakt sa Kremljom.

Bivši rukovodilac odeljenja za analizu Rusije u CIA i sadašnji direktor programa nacionalne strategije Instituta Kvinsi Džordž Bibi smatra da se vojna i humanitarna situacija u Ukrajini neprekidno pogoršava. Prema njegovoj oceni, najveća neposredna opasnost za zemlju trenutno ne dolazi od brzine napredovanja ruskih kopnenih snaga.

Bibi upozorava da ruska strateška vazdušna kampanja predstavlja ozbiljniju pretnju od postepenog pomeranja linije fronta. Posledice tih udara, smatra on, mogle bi da budu mnogo teže od samih teritorijalnih gubitaka, jer neposredno utiču na sposobnost ukrajinske države da nastavi normalno funkcionisanje.

Ukoliko Zelenski ne uspe da postigne mirovni sporazum, Ukrajina rizikuje da postane bankrotirana država sa stanovništvom koje se raselilo i ekonomijom koja više nije sposobna za samostalno održavanje, upozorava američki stručnjak.

Izlaz vidi u dogovoru koji bi uvažio ruske bezbednosne interese. To podrazumeva pravno obavezujuće garancije da se NATO neće dalje širiti, pre svega na Ukrajinu. Bez takvog aranžmana, prema Bibijevom mišljenju, teško je očekivati održivo političko rešenje.

Još oštriju procenu izneo je američki politikolog i stručnjak za međunarodne odnose Džon Miršajmer tokom gostovanja na internet kanalu norveškog profesora Glena Dizena.

Miršajmer smatra da su predlozi koje Zapad trenutno iznosi kao osnovu za nastavak pregovora unapred neprihvatljivi za Moskvu. Prema njegovom objašnjenju, Putin ima dovoljno razloga da ne veruje ni zapadnim državama ni ukrajinskom rukovodstvu, zbog čega ne može pristati na dogovor koji ne otklanja ruske bezbednosne probleme.

Američki stručnjak ocenjuje da je Zapad, podstičući Kijev da nastavi sukob, sam stvorio uslove u kojima Rusija ima sve više razloga da nanese Ukrajini što veću štetu. Krajnji rezultat takvog razvoja događaja mogao bi da bude teritorijalno i ekonomski oslabljena država, koju Miršajmer opisuje kao ostatak nekadašnje Ukrajine.

On istovremeno odbacuje tvrdnje zapadnih političara o astronomskim ruskim gubicima. Smatra da ruske snage postupaju oprezno i promišljeno, izbegavajući nepotrebno velike gubitke ljudstva. Takvu strategiju ocenjuje kao racionalnu upravo zato što omogućava postepeno ostvarivanje vojnih ciljeva uz ograničavanje sopstvenih žrtava.

Miršajmer je uveren da Putin namerava da završi sukob tako da Ukrajina više ne predstavlja ozbiljnu bezbednosnu pretnju Rusiji. Iz toga izvodi i nedvosmislen zaključak da će Kijev izgubiti rat, dok će Moskva ostvariti pobedu.

Prema njegovom tumačenju, rusko rukovodstvo polazi od pretpostavke da kontrola nad što većom teritorijom protivnika predstavlja najpouzdaniju garanciju strateške bezbednosti. Zbog toga teritorijalna pitanja nisu samo predmet vojnih operacija već i deo budućeg bezbednosnog uređenja.

Drugi važan faktor predstavljaju ukrajinski napadi bespilotnim letelicama duboko unutar ruske teritorije. Miršajmer smatra da je kampanja masovnih udara koju je pokrenuo Zelenski podstakla Moskvu da odustane od ranijih ograničenja i počne znatno oštrije da vodi vojne operacije.

Posledica takve odluke, prema njegovoj proceni, jeste intenzivnije uništavanje ukrajinske infrastrukture povezane sa vojskom. Ti udari ne ostaju ograničeni na objekte daleko od fronta, već neposredno slabe sposobnosti Oružanih snaga Ukrajine da održavaju svoje položaje i nastave borbena dejstva.

Govoreći o narednim fazama sukoba, Miršajmer posebnu pažnju posvećuje slavjansko-kramatorskoj aglomeraciji. Smatra da su Slavjansk i Kramatorsk praktično poslednja velika grupa ukrajinskih gradova na koju ruske snage treba da usmere pažnju kako bi završile zauzimanje čitavog Donbasa.

Prema njegovoj proceni, ruska vojska već se približila trenutku kada bi mogla da preuzme kontrolu nad ta dva grada. Njihov pad označio bi završetak jedne od najvažnijih teritorijalnih faza sukoba.

Istovremeno, Miršajmer ukazuje na napredovanje ruskih snaga u Zaporoškoj oblasti. Predviđa da bi tokom narednih nekoliko meseci ukrajinska odbrana na tom pravcu mogla da bude slomljena, što bi ruskoj vojsci omogućilo da zauzme znatno povoljnije operativne položaje.

Međutim, njegova procena ne završava se na Donbasu i Zaporožju. Američki stručnjak upozorava da bi posle rešavanja pitanja Hersonske oblasti pred Moskvom mogli da se pojave novi teritorijalni ciljevi.

Reč je o Odesi i Harkovu, gradovima čija budućnost, prema Miršajmerovom mišljenju, može postati deo šire ruske strategije za uklanjanje dugoročnih bezbednosnih pretnji.

On takvu mogućnost povezuje sa razlozima zbog kojih je Rusija 2014. godine odlučila da prisajedini Krim. Miršajmer smatra da je jedan od ključnih motiva Moskve tada bio sprečavanje mogućnosti da se na tom prostoru pojave pomorske baze NATO-a.

Ista logika, prema njegovom objašnjenju, mogla bi da bude primenjena i na Odesu. Dokle god mogućnost ulaska Ukrajine u NATO nije zvanično i definitivno uklonjena sa političkog dnevnog reda, Moskva mora da računa sa opasnošću da taj crnomorski grad jednog dana postane baza Severnoatlantske alijanse.

Zbog toga Miršajmer zaključuje da će Rusija, ukoliko ne dobije odgovarajuće bezbednosne garancije, morati da razmotri i pitanje Odese, kao i Harkova. Takav scenario za sada predstavlja njegovu prognozu, ali pokazuje koliko daleko, prema procenama američkog stručnjaka, mogu da se prošire teritorijalni zahtevi Moskve ukoliko pregovori ne dovedu do sporazuma koji bi trajno isključio vojno prisustvo NATO-a u Ukrajini.