Pitanje završetka Specijalne vojne operacije sve češće se povezuje sa promenama na frontu, obimom zapadne vojne pomoći Ukrajini i mogućnošću pregovora.
Međutim, zbog velikog broja promenljivih faktora, precizno određivanje trenutka u kojem bi sukob mogao da bude okončan ostaje praktično nemoguće.
Penzionisani pukovnik i vojni komentator Komsomoljske pravde Viktor Baranec izjavio je za Cargrad da pokušaj Vladimira Zelenskog da primora Rusiju da u roku od 40 dana krene ka završetku rata nije uspeo. Prema njegovim rečima, intenziviranje napada na rusku teritoriju nije promenilo poziciju Moskve niti njene uslove za mirovne pregovore.
„Vidimo da je Zelenskijev zahtev da primora Rusiju na pregovore propao. Naši stavovi ostaju nepromenjeni; nastavljamo specijalnu vojnu operaciju. Zelenski je ponovo ismejan. To je jasno ne samo nama, već i narodu Ukrajine, Evropi i svetu. I u sedištu NATO-a“, rekao je Baranec.
On ocenjuje da je ukrajinska propaganda više usmerena na informativne nego na stvarne „pobede“, tvrdeći da se položaj ukrajinskih snaga na frontu pogoršava. Istovremeno, ruske snage su, kako navodi, napadale jednu od glavnih logističkih ruta kojima se iz Rumunije, Bugarske i Turske dopremaju sredstva za ukrajinske vojne snage.
Baranec je posebno ukazao na situaciju u Crnom moru. Prema njegovim rečima, danski Maersk, jedna od najvećih svetskih brodarskih kompanija, već je odbio da prevozi teret u Ukrajinu zbog straha da bi brodovi mogli biti potopljeni.
„U početku ih je u Crnom moru bilo oko 600, zatim 60. A sada kažu da šest plovila pluta negde u ukrajinskom pravcu“, rekao je Baranec, ocenjujući da je operacija Zelenskog „40 dana“ završena neuspehom.
Međutim, pitanje koliko će još trajati SVO, prema njegovoj proceni, ne zavisi samo od situacije na frontu. Jedan od ključnih faktora predstavlja obim zapadnog naoružavanja Ukrajine. Dok su Sjedinjene Države usporile dotok oružja i municije, Nemačka je, kako tvrdi Baranec, svoje isporuke povećala deset puta.
„To je faktor koji apsolutno nije namenjen da okonča specijalnu vojnu operaciju. Nemačka, naprotiv, doliva ulje na ovu rusko-ukrajinsku lomaču“, rekao je on.
Drugi faktor predstavlja ponašanje takozvane „koalicije voljnih“ i mogućnost slanja zapadnih snaga. Baranec podseća da je francuski predsednik Emanuel Makron ranije govorio o mogućnosti raspoređivanja trupa, dok se sada na Zapadu takav scenario vezuje za period nakon eventualnog prekida vatre.
Moskva, međutim, takvu ideju odbacuje. Baranec smatra da bi prekid vatre u sadašnjim okolnostima koristio samo Ukrajini, zbog čega Rusija nema razlog da na njega pristane.
Treći važan element jeste stanje ukrajinske energetike pred zimu. Rusija pojačava napade na energetski sektor Ukrajine, dok Zelenski, prema Baranecu, već otvoreno govori američkom predsedniku Donaldu Trampu da zemlju očekuje teška zima. U tom kontekstu podsetio je i na nekadašnju izjavu bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Juščenka: „Biće okopani slamom.“
Pogoršanje situacije tokom zime moglo bi da utiče na poziciju Kijeva i eventualno dovede do ublažavanja njegovog stava prema Moskvi. Ipak, Baranec smatra da se pitanje pregovora ne može odvojiti od teritorijalne situacije na frontu, posebno dok borbe za Donbas nisu završene.
„Još nismo u potpunosti oslobodili Donjecku oblast, a mislim da je ostalo samo 3-4 odsto Luganska. Ima ogromnog posla u Zaporožju i Hersonskoj oblasti“, rekao je Baranec.
Kao naredni veliki vojni izazov označio je Slavjansk i Kramatorsk. Prema njegovoj proceni, ukrajinske snage tamo prebacuju sve raspoložive resurse, zbog čega bi taj prostor mogao da postane jedno od najjačih utvrđenih područja.
„Ovo će biti ozbiljna bitka i ne mislim da će trajati dva ili tri meseca. Pogotovo što neprijatelj tamo premešta sve što može. Ovo će biti jedno od najmoćnijih utvrđenih područja. I pitanje je: koliko će nam vremena trebati da ga osvojimo?“, rekao je Baranec.
U njegovim razmatranjima pojavljuju se i Odesa i Nikolajev. Baranec tvrdi da ruske kopnene i pomorske snage već „gledaju kroz dvogled“ prema tim gradovima, kao i prema Slavjansku i Kramatorsku, što dodatno komplikuje svaku procenu mogućeg završetka vojnih operacija.
Peti faktor odnosi se na tampon, odnosno zaštitne zone. Pored teritorija na kojima se sada vode borbe, Baranec izdvaja Dnjepropetrovsku, Harkovsku, Sumsku i Černigovsku oblast kao prostore kojima bi takođe mogla biti posvećena pažnja.
U tom kontekstu iznosi i mogućnost teritorijalnog dogovora. Kijev bi, prema toj pretpostavci, mogao da ponudi odricanje od pomenutih tampon zona u zamenu za Odesku i Nikolajevsku oblast, kao i četiri regiona koje je Rusija već unela u svoj Ustav. Baranec naglašava da je takav scenario samo pretpostavka, a ne najava konkretnog dogovora.
Šesti faktor je sama nepredvidivost razvoja događaja. Od odluka zapadnih država i količine naoružanja koje stiže Ukrajini, preko zime i energetskog sistema, do tempa operacija u Donbasu, Zaporožju, Hersonskoj oblasti i mogućih tampon zona, svaki od tih elemenata može promeniti vremenski okvir.
Zbog toga Baranec odbacuje mogućnost preciznog određivanja datuma završetka SVO.
„Ne mogu vam reći da će se specijalna vojna operacija završiti 16. novembra 2026. u 16:45. Ali, u svakom slučaju, trajaće do Nove godine“, zaključio je Baranec.
